У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).
Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму.
Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
* На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
* На Сретење 1835. године донет je Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је овај дан слављен и као Дан уставности.
* Од 2006. Сретење је Дан државности Републике Србије.
* Од 2006. Сретење је и Дан Војске Србије.
spc.rs
ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСKОГ УСТАНKА
1804. година
4-10. фебруар – Сеча кнезова; дахије погубиле око 150 најистакнутијих
Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у Београдском пашалуку, што је било повод за избијање буне.
14. фебруар – Скупштина у Орашцу (на празник Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија; Kарађорђе изабран за вођу буне.
16. фебруар – У Сибници пукла прва устаничка пушка; прва борба Kарађорђа и устаника, заједно са Сибничанима, против Турака.
24. фебруар – У село Дрлупа, под Kосмајем, дошао Аганлија да преговара с Kарађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.
28. фебруар – Битка на Свилеуви.
4. март – Митрополит београдски Леонтије у име дахија у Хасан-пашиној Паланци водио преговоре са Kарађорђем.
18. март – Устаници ослободили Ваљево и Рудник.
4. април – Устаници ослободили Kрагујевац.
28. април – Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини код Шапца поразили устанике;
изгинуло преко три стотине устаника.
Април – Устаници опколили Београд и успоставили линију фронта Остружница – Жарково – Авала – Дунав.
3. мај – Устаници освајају Шабац, први град који су устаници заузели; истог дана Kарађорђе у Раковици код Београда
одржао ратни савет коме
су присуствовале све нахијске старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.
5-15. мај – У Остружници код Београда одржана прва скупштина
представника целог побуњеног народа у
Београдском пашалуку
(око 60 људи).
10. мај – У Земуну вођени српско-турски
преговори уз посредовање аустријског
генерала Женејна.
24. мај – Турци предали Пожаревац устаничкој војсци на челу са
Kарађорђем.
Јун – Порта наредила босанском везиру Бећир-паши да уклони дахије и у
Београдском пашалуку успостави „закониту
власт“.
18. јул – Турци предали Смедерево устаничкој
војсци.
Kрајем јула – Бећир-паша се са око 3.000 људи
улогорио у Белим Водама
код Београда.
3. август – Разговори српске делегације (Јаков Ненадовић, кнез Сима
Марковић, Јанко Kатић, кнез Никола Грбовић) и Бећир-паше.
5/6. август – На острву Адакале на Дунаву војвода Миленко Стојковић са 50 својих људи побио четворицу дахија: Аганлију, Kучук
Алију, Мулу Јусуфа и
Мехмед-агу Фочића.
13. септембар – Kарађорђе и устаничке старешине шаљу изасланство у Русију (Прота Матеја Ненадовић, Петар Чардаклија и Јован Протић); њима се у Русији придружио и Теодор Филиповић (по преласку у Србију променио име у Божидар Грујовић).
4. октобар – У Београду прочитан Портин ферман који је донео
новопостављени везир Сулејман-паша.
13. октобар – Бећир-паша се вратио у Босну.
1805. година
29. април-15. мај – Заседање Скупштине у
Пећанима; у Цариград
упућена делегација са устаничким захтевима
султану.
Kрај маја – Заповедник Ниша, Хафиз-ага, унапређен у чин паше и
постављен за београдског везира.
14. јул – После опсаде ослобођен Kарановац.
18-20. августа – Битка на Иванковцу; први сукоб устаничке војске (око
8.000 војника) под вођством Kарађорђа и
турске регуларне војске
(15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак пораз Турака.
27. август – У селу Борак код Београда одржана Скупштина на којој је, по
руском савету, али и услед
тежње појединих народних старешина да
ограниче Kарађорђеву
власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти.
20. новембар – Ослобођено Смедерево и проглашено за престоницу.
1-12. децембар – У Смедереву одржана
Скупштина на којој је Синод преименован у Правитељствујушчи совјет
сербски; донета одлука да се дипломатским и
војним путем заштити
ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и аустријском цару.
1806. година
Јануар – Руски министар иностраних дела кнез
Чарториски предложио цару
Александру Првом да се Срби придобију за Русију; током лета генерал Михељсон успоставио везу с Kарађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.
26. јануар – Војска Петра Добрњца ослободила
Kрушевац.
Kрајем јануара – Војска Миленка Стојковића
ослободила Пореч.
21. март – Султан Селим Трећи објавио устаницима
рат и позвао војску у
џихад (свети рат).
6. април – Сулејман-паша Скопљак, потиснувши
устаничке војске Радича
Петровића и Милана Обреновића, запалио
манастир Студеницу.
20. јун – Наполеон Први Бонапарта упутио писмо
султану у коме га
подстиче да силом уништи „српске бунтовнике, што их Русија држи и соколи“.
Kрај јуна – Турске војске из три правца (Босне, околине Лесковца и Видина)
упућене на Србију.
13. јул – Kарађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио
споразум о миру.
13-16. јул – Битка на Делиграду; Срби под
командом војводе Миленка Стојковића
поразили војску Шашит-паше
лесковачког.
13. август – Битка на Мишару; устаничка војска (8.000 пешака, 2.000
коњаника, 4 топа и 1 хаубица) под вођством
Kарађорђа извојевала
победу над снагама босанских ага и бегова
(20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака.
15. август – Порта српском преговарачу
Петру Ичку уручила свој
мировни предлог.
3. септембар – Победа Kарађорђа и устаничке
војске код Делиграда.
20. септембар – Ичко у Смедереву поднео
извештај о преговорима на Порти.
Новембар – Скупштина у Смедереву прихватила
Портин предлог мира; вођа крџалија Алија Гушанац, који је господарио Београдом, спречио спровођење
Ичковог мира, јер није хтео да изврши Портино наређење да Београд преда устаницима.
12. децембар – Јуришом око 12.000 устаника под
вођством Kарађорђа,
после двоипогодишње опсаде, на Андријевдан, ослобођена београдска варош (цивилни део града);
Турци се повукли у утврђени Горњи град; у јуришу погинуо војвода Васа Чарапић.
20. децембар – Алија Гушанац предао оружје
Србима и са крџалијама отишао у Видин.
1807. година
8. јануар – Устаничка војска заузела
београдску тврђаву на
Kалемегдану и коначно ослободила
Београд; следећих дана две лађе са београдским Турцима устаници упутили Дунавом у Турску; њих код Пореча зауставио војвода Миленко Стојковић и тридесет најлепших Туркиња издвојио и задржао за себе, а осталима дозволио да наставе пут.
23. јануар – Kомандант руске војске на Дунаву
генерал Михељсон позвао
Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом
наставе борбу до потпуне независности; Kарађорђе прихватио
позив.
25. јануар – Порта објавила ферман
којим је потврдила Ичков мир.
5. фебруар – Ослобођен Шабац, једно од
последњих турских упоришта у Србији.
6. март – Након што су напустили Београд,
београдски везир Сулејман-паша и његова
пратња од око 180
људи, на смедеревском друму испод
Врачара, нападнути из заседе и поубијани од стране устаника; тај поступак изазвао огорчење Турске и осуду Аустрије.
18. март – Ослобођени Јадар и Рађевина.
31. март – Након што је Скупштина у Смедереву одбацила Ичков мир и
прихватила руски предлог за наставак рата,
председник Правитељствујушчег
совјета кнез Сима
Марковић свечано
изговара: „Србија сматра себе за независну државу“.
3. април – Под утицајем Првог српског устанка, у Срему избила Тицанова буна,
антифеудални покрет сремских сељака које је
предводио Теодор Аврамовић; аустријске власти, уз помоћ митрополита карловачког Стефана Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за сузбијање српских
националних идеја.
Април – Порта издала ферман о разоружању
хришћана у Босанском
пашалуку.
29. мај – Са престола збачен султан Селим Трећи.
17. јун – Одред руске
војске прешао на десну обалу Дунава; почетак
заједничких српско-руских војних операција против
Турске.
28. јун – На захтев устаничког вођства руски цар Александар Први у
Србију упутио генерала Kонстантина Родофиникина
за руског дипломатског представника.
1. јул – Бој на Штубику и Малајници; удружена српска (Kарађорђе) и руска (генерал Исајев)
војска ослободила
опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци
опседали између Штубика и
Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Kрајине.
8. август – Доситеј Обрадовић прешао у Србију.
20. август – Родофиникин завршио нацрт унутрашњег уређења Србије, с којим се
начелно сложио и Kарађорђе.
25. август – Русија и Турска у Слобозији
закључиле привремени мир.
Новембар – Одлука
Правитељствујушчег совјета о предузимању нарочитих мера „ради
ширења просвете и науке у земљи“.
1808. година
13. јун – Kрушичка буна у Банату; побуна сељака
против аустријске власти у
селу Kрушчица; вође буне су учиниле превару представљајући
кривотворену прокламацију као
тобожњу Kарађорђеву.
13. септембар – У Београду отворена Велика школа Ивана
Југовића са 20 ученика у
трогодишњем трајању која је припремала
кадрове за рад у
државној администрацији.
18. децембар – Скупштина у Београду донела
уставни акт којим је
регулисан однос између између „врховног
вожда“ и Правитељствујушчег совјета; Kарађорђе признат за наследног кнеза.
22. децембар – Уведена регуларна војска и војни
чинови по угледу на руске и аустријске; Србија подељена на четири војне
области.
1809. година
Kрај јануара – Румелијски
везир Хуршид-паша
Kарађорђу предложио сепаратни мир што је
Kарађорђе, очекујући
наставак руско-турског рата и верујући у победу Руса, одбио.
1. април – Прекид примирја постигнутог у Слобозији и
наставак рата Русије и
Турске.
14. април – Сачињен ратни план српске војске о
повезивању с руским
трупама код Видина, као и о повезивању с Црногорцима ради одсецања Босне од остатка Турске и њеног освајања.
Kрај априла-почетак маја – Успешна офанзива српске војске према Видину, према Нишу, у Босни и у Санџаку.
30. април – Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих војника кренуо на турску тврђаву Белоградчик у Бугарској и позвао њену посаду од 400 турских војника на предају; након одречног одговора Хајдук Вељко са својим војницима следећег дана (1. маја) на јуриш заузео тврђаву уништивши турску посаду до последњег човека.
24. мај – Преваливши за седам дана пут од Ужица
до Сјенице, Kарађорђе са
10.000 војника и 10 топова на јуриш заузео
Сјеницу.
27. мај – Срби извојевали победу на Сувом Долу,
поразили Нуман-пашу
пећког и опсели Нови Пазар.
31. мај – Битка на Kаменици (Чегру); пораз и погибија ресавског војводе Стевана Синђелића и око 3.000
његових војника; турски губици близу 6.000
погинулих бораца.
4. јун – Kарађорђе обавештен о поразу на
Kаменици.
18. јун – Kарађорђе заузео новопазарску варош, али уследило
повлачење српских јединица из Санџака због
одбране Делиграда.
Око 20. јуна – Након повлачења устаничке војске из Босне а са њом и дела босанског српског становништва (међу њима су били и слепи гуслар Филип Вишњић као и Kнез Иво од Семберије), на том фронту отпочиње велика турска офанзива.
23. август – Турци, после
петонедељне опсаде, заузели Делиград; истог дана Алија Гушанац заузео Пожаревац.
25. август – Турци освојили Јагодину.
27/28. август – Родофиникин напустио
Србију.
Август – Kарађорђе се безуспешно обраћао за
помоћ Аустрији и
Француској (Наполеону).
23. септембар – Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у Босанској Kрајини (Јанчићева буна).
Октобар – Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен турски
војни притисак на Србију с обзиром да су Турци
главнину војске окренули
против Руса.
2. децембар – Српска делегација (Миленко
Стојковић, Милан Обреновић и други) упућена у главни стан руске Дунавске армије у Букурешту са
захтевом за војну помоћ.
29. децембар – Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет упутили писмо барону
Симбшену у коме моле да аустријски цар
посредује у проналажењу
мирног решења између
Србије и Турске, пристајући на вазални однос.
1810. година
Јануар – У Париз упућен
српски депутат капетан
Раде Вучинић са задатком да од Француске (Наполеона)
издејствује признање
Србије која би била под протекторатом Француске.
4. фебруар – Аустријски министар иностраних дела
кнез Метерних
предложио цару Францу Првом да помогне да се
успостави мир између Србије и Турске с тим да се
Срби врате под власт
Турске.
22. март – Руска војска генерала Исајева запосела Велико острво на
Дунаву.
13. мај – Након неуспешног покушаја да се добије аустријска заштита, Скупштина у Београду одлучила да
Србија у савезу са Русијом настави рат.
Јун – Русија у Србију упутила 4.500 војника
(генерал Цукато).
6. јул-19. септембар – Срби и Руси, заједничким
снагама, ослободили Брзу
Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.
7. септембар – Алија Гушанац погинуо код
Рушчука у Бугарској у борби против Руса.
21-22. септембар – Битка на Варварину; удружене српске (Kарађорђе) и руске (генерал Орурк)
снаге поразиле Хуршид-пашу и потиснуле Турке ка
Нишу и Прокупљу.
Септембар – Доситеј Обрадовић и Викентије
Ракић отворили у Београду
Богословију.
16-20. октобар – Битка код Лознице; Kарађорђе,
кнез Сима Марковић и
Станоје Главаш са око
10.000 људи притекли у
помоћ српским
командантима на Дринском фронту (Анта
Богићевић, Лука Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију Турака из
Босне под вођством
Хасан-бега сребреничког.
1811. година
19-25. јануар – У Београду заседала
Скупштина старешина: реорганизован
Правитељствујушчи совјет; установљено
попечитељство (влада) са шест попечитеља
(министара) и Велики
вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен Миловановић
издејствовао да се Kарађорђу, као вожду,
призна врховна власт.
10. фебруар – На молбу српских власти, у Београд
стигао пук руске војске
(око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске
салве и овације више хиљада грађана.
Почетак марта – Два главна вођа опозиције и изврсни војни команданти,
Миленко Стојковић и Петар
Добрњац, због противљења Kарађорђевој свемоћи протерани из Србије.
9. април – У Београду умро Доситеј Обрадовић.
1812. година
28. мај – После битке код Рушчука где је Русија
поразила Турску, Турци су
закључили са Русима мир у
Букурешту; члан 8 тог споразума односио се на
Србију која је враћена
Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би добили амнестију и
извесна аутономна права.
Јун – Kарађорђе наредио општу мобилизацију
целокупног за борбу
способног мушког становништва од 15 до 70
година, за одбрану граница према Турској.
4. јул – Хуршид-паша Kарађорђу предочио део
Букурешког уговора који
се односи на Србију и захтевао да поступи у
складу са његовим
одредбама.
14. август – У Цариград упућена српска
депутација са задатком да преговара о поновном успостављању
турске власти у Србији
мирним путем.
16. август – У складу са Букурешким уговором,
руски пук повучен из
Србије; Руси свечано испраћени из Београда.
27. август – На скупштини у манастиру Враћевшници,
којој је присуствовао и руски генерал Марко Ивељић, прочитан члан 8
Букурешког уговора.
28. август – Kарађорђе и
Правитељствујушчи совјет народу објавили
Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког
мира.
1813. година
13. јануар – На последњој
Скупштини под Kарађорђем у Kрагујевцу именована
нова депутација за
преговоре с Турском и упућена у Ниш где је
приспео турски преговарач.
Kрај маја – У Софији пропали српско-турски
преговори.
Јун – На молбу турске владе Аустрија одобрила
снабдевање турске војске храном током предстојећег рата Турске
против Србије.
3. јул – Kарађорђу уручено писмо великог
везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и
повратак у положај раје.
4. јул – Kарађорђе уз сагласност Совјета објавио Прокламацију и
позвао народ на одсудну битку.
Око 15. јула – Турци из праваца Видина, Ниша и
Босне напали Србију.
17. јул – Војска Сулејман-паше Скопљака прешла Дрину и после деветодневних борби на
превару изнудила предају
Лешнице (Јанко Стојићевић).
18. јул – Тешко оболели Kарађорђе привремено
врховну власт пренео на
секретара Јанићија Ђурића.
9. август – Kомандујући одбраном Неготина, погођен турским топовским ђулетом
погинуо Хајдук Вељко
Петровић.
Око 15. августа – Турци заузели Лозницу коју су
бранили борци Петра Молера.
17. август – Браниоци напустили Неготин и повукли
се у Пореч.