Нелегално преузимање садржаја са интернета (софтверска пиратерија) је најчешћи облик кршења права интелектуалне својине у Србији, док се од производа највише кривотворе грађевински материјал, одећа, лекови и помоћна лековита средства, рекао је данас вршилац дужности директора Завода за интелектуалну својину Владимир Марић.
Он је на скупу поводом Светског дана заштите интелектуалне својине истакао да је у индустрији интелектуалне својине у Европској унији запослено 60 милиона радника, а у повезаним областима још 22,2 милиона људи, што, како је рекао „јасно говори колико је битна борба против пиратерије“.
– Важно је поштовати и заштити рад научника и уметника, и треба подизати свест грађана о томе колико кривотворење и пиратерија наносе штете економском и културном развоју земље – рекао је Марић.
Додао је да су закони из области интелектуалне својине припремљени за усвајање да би се што пре ускладили са европским, и да очекује да Поглавље 7 у преговорима Србије са ЕУ, које се односи на ту област, буде отворено у јуну ове године.
Србија брзо напредује у погледу заштите права интелекталне својине, а 4,6 одсто БДП-а чини доходак из овог сектора, што је више од сектора рударства или енергетике, рекао је данас амерички амбасадор Kајл Скат на скупу у Америчкој привредној комори поводом Светског дана заштите интелектуалне својине.
Kако је казао, смањењем пиратерије у нашој земљи за, на пример, један одсто отворила би се могућност за запошљавање 1.200 нових радних места.
– Гаранција права на интелектуалну својину од изузетног је значаја за даљи економски развој, јер једино поштовањем и стварањем ефикасног правног оквира којим ће се оно штитити настаје простор за нове технолошке иновације, које осим економског бенефита несумњиво имају позитиван утицај на свакодневни живот грађана – рекао је Скат.
Он је казао да је крађа интелектуалне својине пљачка, а не, како је рекао, вештина.
Говорећи о стању у Србији и Америци он је казао: „У Америци је интелектуална својина највреднија имовина, а сваки пети становник у Америци издржава своје породице због онога што штити сектор интелектуалне својине. Србија је на добром путу и брзо напредује у овој области, а 4,6 одсто БДП Србије је директан производ примене Закона о заштити интелектуалне својине, што је знатно више него што остварују сектори енергетике или рударства“.
Поповић: Нерационално трошење средстава за науку
Државни секретар у Министарству просвете, професор др Владимир Поповић, нагласио је на скупу, да поред предности Србије у геополитичком смислу и добрих економских показатеља у протеклом периоду, да је очувана и научна заједница.
– Средства која су издвојена за науку од 0,88 ПДП свакако нису довољна, али је често проблем што се она нерационално троше. У протеклом периоду није постојала трајна политичка опредељеност ка иновацијама,а издвајања за иновације које се свакако штите патентима, је такође на ниском нивоу – каже он и додаје да Србија има јако мали број патената, свега 33 протекле године, док је са друге стране број научних радова огроман.
Kао најважнији резултати постигнути у овој области истакнути су заокруживање регулаторног оквира путем усвајања и примена Закона о посебним овлашћењима ради заштите права интелектуалне својине, напредак у контроли легалности софтвера, као и специјализација истражних органа и судова ради ефикасније заштите.
Помоћник начелника Сектора за аналитику у МУП-у, Славиша Ђукановић рекао је да је у протеклих пет година откривено 650 случајева кршења права интелектуалне својине, а од тог броја, трећина прошле године. Kако је истакао, један од приоритета у наредном периоду је и наставак акције заштите деце која користе интернет јер су предмет честих злоупотреба.
Танјуг