Алберт Ајнштајн се доселио у Берн 1902. и у граду остао да живи до 1909. У тих седам година је променио седам станова. У овај стан се уселио 1902, недуго затим, у јануару 1903. оженио се Милевом и родио му се први син.
Берн, главни град Швајцарске, био је почетком 20. столећа колевка разних подухвата, од тржишних до научних. Теодор Тоблер (1876-1941), власник фабрике чоколаде из Берна, године 1906. затражио је патентну заштиту за специфичну млечну чоколаду. Одобрена му је, па је 1909. почела серијска производња прве у свету патентиране млечне чоколаде. „Тоблероне“ је данас општепозната робна марка.
Тих година је у Берну становао и за државни патентни институт радио један млад човек, родом из јеврејске фамилије из Немачке: Алберт Ајнштајн (1879-1955). Претходно је у Цириху завршио студије физике, где је започео интимну везу са Милевом Марић (1875-1948). Ова Српкиња из Војводине, Албертова студентска колегиница са Савезног политехничког института у Цириху, била је једна од првих жена које су студирале на овој познатој високој школи.
Година чуда
У Берну су Алберт и Милева 1904. добили свог првог сина Ханса Алберта. Година затим, 1905, ушла је у историју науке као Аннус мирабилис (година чуда). Поред одбране доктората из физике на Универзитету у Цириху, Ајнштајн те године у Берну пише и своја четири изузетна научна рада: о фотоелектричном ефекту, Брауновом кретању, специјалној релативности и еквиваленту материје и енергије. Објављени у престижном научном листу „Аннален дер Пхyсик“ (Анали физике), ова четири чланка чине темељ модерне физике и мењају ставове о простору, времену, маси и енергији.Све ово се Алберту дешавало док је становао са Милевом у двоипособном стану у Пиљарском сокаку (Kрамгассе), у историјском центру Берна.
Долазак Милеве
У Kрамгасе 49 је „Ајнштајнова кућа“. Завојитим степеништем пењемо се на други спрат. У бившем стану Алберта и Милеве Ајнштајн нас чека Јирг Руб, руководилац овог меморијалног објекта.
„Ајнштајн се у јануару 1903. оженио Милевом, а следеће, 1904. године, родио им се први син“, каже Руб. „Те, 1902. године Милева је са Албертом добила ванбрачну кћерку Лизерл, чија је судбина непозната. Спекулише се да је Лизерл остала код Милевиних родитеља у Новом Саду, да је била душевно поремећена, да је можда умрла као беба или је дата на усвајање“.
Алберт и Милева су се венчали 6. јануара 1903, после чега се Милева доселила код Алберта. Милева је пратила Алберта када је био доцент на Универзитету у Цириху 1909, затим на немачком Универзитету у Прагу 1911-1912. Из Прага се Ајнштајнови враћају у Цирих, где Ајнштајн постаје професор на ЕТХ школи.
Милева и деца се селе 1914. с Албертом у Берлин, где је он добио место на Пруској академији наука. Међутим, Алберт је тада већ био емоционално бесповратно удаљен од Милеве. Од 1912. се тајно дописивао са Елзом Левентал, својом сестром од тетке, која ће му постати друга жена. После само неколико месеци у Берлину, Милева се с децом вратила у Цирих. Тих месеци се у Европи распламсао Први светски рат. Брак Алберта и Милеве је формално разведен 1919. у Цириху. Стан Ајнштајнових у Kрамгасе је на два нивоа, на два спрата. У њему нема оригиналног намештаја, признаје Руб, али додаје: „Зграда је очувана, а и намештај је из времена када су ту живели Милева и Алберт. Овде се осећа атмосфера у којој су становали и у којој је Ајнштајн написао своја главна теоретска дела“.
На зиду дневне собе гледамо фотографије Алберта, Милеве и њихове деце. Због висине плафона и величине прозора, овај стан се својевремено сматрао луксузним, иако није имао ни кухињу нити купатило. Ове просторије су биле у дворишном тракту зграде, заједничке за више домаћинстава. „Ајнштајнови нису имали ни електрику. Осветљење је било на гас“, објашњава Руб.
Потомство
У једној малој остави стана у Kрамгасе многи застају пред породичним стаблом Ајнштајнових. Милева је умрла у Цириху 1948, где се до смрти бринула о млађем сину Едуарду. Године 1973. је уклоњен Милевин надгробни споменик са циришког гробља Нордхајм, због неплаћања гробне закупнине. Пре десетак година је утврђено где је Милева била сахрањена, па јој је 2009. постављен нов надгробни споменик.
Едуард (1910-1965), млађи син Милеве и Алберта, који је био душевно болестан, није имао децу. Последње деценије живота провео је у санаторијуму у Цириху. Старији син, Ханс Алберт (1904-1973), професор хидраулике на Универзитету у Берклију, имао је четири сина и једну усвојену кћерку. Три сина су му умрла у детињству, а усвојена кћерка (умрла 2011, стара 70 година) није имала деце. Тако су свих петоро праунучади и бројна чукунунучад Милеве и Алберта Ајнштајна, који су данас живи, потомство јединог њиховог унука који је доживео одраслу доб, Бернарда Ц. Ајнштајна (1930-2008). Бернард је такође био физичар, двапут се женио, а са првом женом имао петоро деце.
Блиц