Последњи председник Председништва СФРЈ и бивши хрватски председник Стјепан Месић слатко се насмејао на опаску шта ће му његова наследница по функцији Kолинда Грабар Kитаровић рећи што пије српску воду.
Блокаду Србије од Хрватске у отварању поглавља 26 види као ексцес и каже да се нада да ће проблем брзо бити решен. У разговору за „Блиц“ је казао и да му се сваки пут када је боравио у Београду никада ништа лоше није десило. На актуелну аферу „Чоколинда“, каже да воли чоколаду, без обзира на произвођача.
– Ми смо извезли тоне чоколада у Србију, и то српска деца једу. Јасно, и наша деца могу јести српске.
Kолико те сталне прозивке утичу на процес помирења коме декларативно тежимо и једни и други?
Ми смо пре уласка у ЕУ имали сличну причу са Словенијом, где је проблем био граница. Добро решење је било што се то питање из политичке сфере пребацило на правну, односно суд. Међутим, Словенци су мало „инфицирали“ тај суд, и сада смо опет на истом, тако да морамо проблем решити билатерално. Међутим, он више није оптерећивао наше односе, а не оптерећује их ни сада.
Шта, или ко, јача свеприсутно и антисрпско и антихрватско расположење?
Обе стране. На томе највише инсистирају они који немају шта да понуде. Онда се ту повезује националистичко са некаквим амбицијама којима као бране националне интересе, а у ствари им штете јер нема ни једног јединог разлога за заоштрење односа. Француска и Немачка су у последњих 150 година три пута ратовале на супротним странама, увек са огромним жртвама и разарањима. Ако су они могли да нормализују односе, и данас предњаче у демократизацији и евроатлантским интерграцијама, не знам зашто ми то не можемо.
Kо ту мора да седне за сто?
И једни и други, јер сви болујемо од некаквих историјских митова, често и неким искривљавањима, а све то не треба радити.
Често се говори да су односи Србије и Хрватске били најбољи током вашег председничког мандата. Је л’ сте ви боље схватали неке ствари од ваших следбеника?
Вероватно сам више разумео наше међусобне односе. Друго, више сам разумео и хрватске интересе да се интегришемо у Европу. Она није идеална, нема правих одговора на многе изазове данас, али је таква каква јесте и боље да учествујемо у њој и у креацији њене политике, него да будемо ван ње. Дозвољавам себи мишљење да сам био у праву, а очито да неки други нису.
Блиц