У Вашингтону је помно анализирана Стратегија ЕУ о Западном Балкану, а саговорници Дојче велеа указују да смањени ангажман САД у региону не значи губитак интересовања те да Брисел и Бела кућа на Балкану имају исти интерес.
„Једини начин да транзиција на Балкану буде успешна је да Европа и Америка стану раме уз раме у томе“, каже Џонатан Kац, виши саветник Немачког маршаловог фонда у Вашингтону. Значајно је да се и данас, скоро три деценије од пада Берлинског зида и слома комунизма, говори о „транзицији“.
Али, америчка позиција према Балкану постаје занимљива у светлу актуелних догађаја – преузимања администрације од Доналда Трампа те представљања стратегије ЕУ за Западни Балкан. Kац каже да ангажман САД није (више) на оном нивоу који би осигурао да Американци буду прави партнер Европској унији како би земље тог региона прошле транзицију у правом смеру.
Али једино заједно, сматра он, САД и ЕУ могу да се супротставе „руској пропаганди“ и мешању у европске послове, укључујући и изборе, али и све већем економском присуству Русије посебно у енергетском сектору Западног Балкана.
„У исто време, приступни процес ЕУ је веома технички и бирократски, па је зато много ефектнији подстицај за напредак када се он комбинује с пуном подршком Сједињених Држава“, каже Сара Беденбоу из Атлантског савета, једна од троје аутора студије о новој америчкој стратегији на Балкану.
Амерички посматрачи наводе да време више није савезник свих балканских претендената на ЕУ: код неких се осећа замор, а другде је све више присутан евроскептицизам.
„Једна од чешћих задршки, које чујемо кроз притужбе из региона, је недостатак јасне перспективе у вези са временским роковима, па то отежава остајање земаља на курсу реформи и политичких напора у приступном процесу“, каже Беденбоу. Зато је, сматра, важно имати „акциони план с роковима“.
Американци сматрају да ће кључни моменат наредних месеци бити самит земаља Западног Балкана у Бугарској, први на којем ће од састанка у Солуну 2003. године учествовати све чланице ЕУ.
„Kад говорим с европским званичницима, они отворено истичу да желе не само амерички ангажман, већ и америчко лидерство на Балкану“, додаје Џонатан Kац. Али истиче да се због позиције председника Доналда Трампа према Русији „ствара конфузија, а то може послати погрешан сигнал за земље које су под утицајем руске (пропагандне) агресије“.
Познаваоци прилика у Вашингтону тврде да Трамп није директно укључен у креирање америчке политике према Балкану. Охрабрујуће је, кажу, то што се председник „окружио одличним људима“ који добро познају тај део југоисточне Европе.
Постоји, међутим, и Гордијев чвор који може успорити Европу у томе да буде „цела и слободна“ а у Вашингтону га и данас лоцирају у Босни и Херцеговини.
Одмах након објављивања европске стратегије за Западни Балкан, у Сарајеву се огласио представник ЕУ Ларс Гунар Вигемарк, наводећи да БиХ, у неко доба, неће моћи даље према Европској унији ако се Дејтонски устав не прилагоди стандардима ЕУ.
У Вашингтону пак подсећају да за промену Дејтона нема чаробног штапића, знајући колико је тешко доћи до унутрашњег и међународног консензуса по том питању.
Танјуг