Студент Милош Павловић о нападу у Пионирском парку

Студент Милош Павловић обратио се јавности на конференцији за медије испред Угрентног центра где му је пружена помоћ након што га је данас напао одборник покрета Крени-промени Жељко Латас.

– Добар дан Србијо, за неке и није баш толико добро, пре свега да се захвалим свим новинарима који сте дошли овде да испратите ситуацију. Сви смо сведоци колико су држава и институције на челу са председником Републике Александром Вучићем урадили у суботу да тај протест протекне мирно без инцидената и колико су се борили за то да се покаже да је Србија једна демократска земља у којој можете да чујете друго мишљење без било каквих последица и колико су све институције радиле да не дође до инцидента и уколико их друга страна произведе да буду минимални. Сведоци смо колико су неке групације, укључујући поједине студенте, професоре, колико су радили на томе да наруше мир у овој земљи, да подстакну нестабилност, да подстакну ја ћу бити слободан да кажем грађански рат, а са друге стране имате људе који се боре да смире ситуацију, да смире тензије да позивају на дијалог и да се потруде да све у суботу протекне и протекло је у миру и такве смо поруке послали у свет.Ми се јављамо, значи били смо у Ургентном центру, ево управо сада смо завршили све због тога и касно због тога што су нам морали да ураде поново контролну слику крви и сви се питају шта се то десило, да вам укратко препричам ситуацију. Нас тројица, укључујући и пар наших колега, седели смо мирно у нашем шатору спремајући се вечерас за спавање пошто најављају температуру око минус четири степена. Лепо смо поставили неки стиропор да то све топлотно на неки начин изолујемо да нам не буде хладно од земље. Неки господин, рећи ћу господин јер сам тако васпитан и одгојен, ушао је у наш шатор. Морао је да, пошто је наш шатор затворен, морао је да отвори, снимао је телефоном и почео је да нас провоцира, вређа, на што смо ми мирно седели. Када смо видели да улази у наш шатор, ми смо устали и замолили смо га да изађе. Замолили смо га да не снима, да напусти наш шатор, да нас више не вређа, не провоцира нас, наше породице. Ако је наша грешка, што смо ми рекли, молим вас, господине, напустите шатор, немојте да вређате нас и наше породице, онда извините. Ја се стварно извињавам уколико је то наша грешка. Наравно, господин, наравно НН лице, да тако кажемо, није изашао из шатора, наставио је ту да прави, да кажемо, непријатну, неугодну ситуацију каква не приличи никоме. Ушао је у наш физички простор, дошли смо близу њега, али не преблизу. Он је насрнуо на нас, ушао је у наш физички простор и том приликом је мене ударио лактом у браду. Наравно, ми смо сви били под адреналином. Ја тај ударац, да будем искрен, нисам толико ни осетио одмах. Био је јак ударац, није био најснажнији да ми поломи кости, али био је јак. Након тога су све моје колеге са столица и они који су седели, скочили и пришли господину, не можете то да радите, звали смо полицију. Господин је полако кренуо уназад и онда је извадио бибер спреј. Ми смо јасно показали да се не плашимо никаквог бибер спреја, никаквог сузавца, ничега, него смо га једноставно замолили да оде, плашећи се за безбедност осталих колега. Жао ми је што му нисмо успели узети тај сузавац пре него што га је употребио, али нисмо успели. Није хтео да иде и у једном тренутку је употребио сузавац. На том месту смо се нашли Лука, Милутин и ја. Ми смо удахнули и тај сузавац ушао нам је у нос и очи. И ми смо наставили да зовемо полицију и да му кажемо да мора да се помери. Пекле су нас очи, али поврх тога морали смо да издржимо све то ради безбедности осталих колега јер било је ту још пар девојака у близини. Нисмо мислили ни колико нас пече, ни колико јако, ни колико не можемо да дишемо. Само нам је било битно што пре да то лице напусти Пионирски парк да не би угрозило другу особу. Наравно, у близини је била полиција, одмах смо потрчали ка полицији, рекли шта је наведено лице урадило. Полиција је брзо дошла ка нама, задржала лице. Позвали смо хитну јер мени је већ рука почела да трне, њих двојица већ су почели много теже да дишу, ја нисам одмах почео теже да дишем, очи су ме пекле, али нисам одмах почео теже да дишем. Након пар минута сам ја осетио да све више и више кашљем. Хитна је убрзо дошла и сместили су нас у возило и превезли у Ургентни центар. Такође, када ме ударио лактом у браду, ја сам мало назад ударио у столице и сто који су ту били и то се видело можда на снимку. Сад видимо на другим неким медијима које у народу називају опозиционим, на Н1, на Нова С, како су објавили неки други снимак и како због тога сад покушавају све више да нас таргетирају, све више да осуде нас да смо ми насилници. Управо на том снимку се најбоље види како нас прска бибер спрејом и како нас удара. Такође, једно лице са терасе снимало је тај догађај. Ко то узме са терасе телефон и напросто одједном почне да снима све то, што значи да је вероватно догађај био исцениран. Ми смо у парку дошли да пошаљемо једну поруку. То је да хоћемо да учимо. Нисмо никада позивали на насиље. Нисмо никада некога таргетирали, линчовали. Нисмо некога физички угрозили. Када су на нас бацали каменице, када су на нас бацали флаше, бакље, топовске ударе. Нисмо узимали те топовске ударе који падну у наш део, где ми спавамо. Нисмо узимали па ни пребацивали њима. Зато што ми нисмо тако одгојени и васпитани. Ми смо увек поштовали ту демократску чињеницу да треба да уважимо туђе мишљење, да будемо толерантни и сваког дана то из Пионирског парка показујемо, али не разумемо друге људе који дођу и покушавају да буду насилни. И сада одређени медији кажу да смо ми насилници што желимо да учимо. Ми смо насилници јер смо ми, а који то човек хоће да разговара и носи бибер спреј са собом? Питам, је ли неко од новинара сваки дан, где год да пође, носи бибер спреј са собом? Нико нормалан то не чини. И то је доказ да тај господин није дошао с нама да разговара, него је дошао да изазове неки инцидент. Ми даље остајемо тамо где смо и били, одатле се нећемо повући. И овај напад није први. Ми смо ту већ 12-13 дана и од првог дана трпимо те нападе, каменице, бакље и свашта нешто. Овај инцидент је само нешто ново, један у низу тих напада, али, опет кажем, то нас неће натерати да се одатле повучемо. И ми не бисмо имали ништа против тог господина да је он дошао с наменом да разговара, да је нама пришао и рекао: Еј момци, ја не мислим као ви, мислим да није добро што се залажете за повратак на факултете, што сте против блокада. Ми не бисмо имали ништа против тога. Дакле, чак шта више, ми позивамо људе који не мисле као ми, колеге који блокирају факултете, да дођу и да разговарају са нама, иако имају другачије мишљење. Дакле, сматрамо да се разговором може решити све. Али, ето, једноставно, неко није довољно пристојан да разговара, него дође и направи све ово. Тако да нама је заиста жао што је та слика послата, али то заиста није наша кривица, нити наша одговорност. Да ли се плашимо за неку нашу безбедност? Па, можда да, не знам шта да вам кажем на то, али свакако, да ли се плашимо или не – додао је студент и истакао да „се све може решити без насиља — дијалогом. То је оно што треба да буде кључна порука свима, да поштујемо туђе мишљење, будемо толерантни и да сва та негативна еуфорија, која је почела да влада у нашем друштву, не значи да ви имате право да газите прво поштовање, а касније да физички угрожавате било коју особу. Ништа вам не даје за право да то радите. Хвала вам што сте дошли и испратили комплетну ситуацију. Иако су нас напали, ми поново шаљемо поруке љубави. Немојте мржњом, насиљем да решавате било шта. У Пионирском парку има места за све, а ми се надамо да ћемо што пре да се вратимо на факултете. Такође, захваљујем се надлежнима што су реаговали веома брзо и свима који су нам послали поруке и подршке – поручио је Павловић.

Извор: Политика