Младић са фотографије рођен је 11. септембра 1914. у селу Kућанци. Данас га мало ко зна по имену Гојко Стојчевић, али је постао једна од највољенијих личности у Србији под другачијим именом – као патријарх српски Павле.
Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Павле, како су гласили његово пуно име и титула, рано је остао без оба родитеља.
Одгајила га је тетка која га је поштедела сеоских послова и омогућила му да се школује. Иако је из веронауке имао двојку, у Београду је 1936. године уписао Богословски факултет, а упоредо са њим и Медицински.
На медицини је стигао до друге године, али је Богословски завршио и ту га је дочекао Други светски рат.
Kако би се издржавао, радио је на грађевини, све док на позив свог школског друга Јелисеја Поповића није отишао у овчарско-кабларске манастире где је и започео свој монашки живот.
Патријарх Српске православне цркве постао је 1. децембра 1990. и убрзо је постао један од највољенијих духовних вођа. Волели су га сви, и православци и атеисти и припадници других вероисповести, а приче из његовог живота и дан данас се памте и препричавају као обрасци по којима треба живети
За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. и веома брзо је постао један од највољенијих духовних вођа. Био је такав човек да су га волели и они који не верују у Бога, а приче из неговог живота и данас се памте и препричавају.
Патријарх Павле је преминуо 11. новембра 2009. године.
ЕПK