Статистика показује да је стопа сиромаштва у Србији међу највишим у Европи, али у Влади различито размишљају о потреби израде социјалних карата којима би детектовали и помогли најугроженије слојеве друштва.
Kао један од разлога зашто то до сада није урађено могао би се навести онај Расима Љајића, према чијим речима би за израду било потребно око 30 милиона евра, а резултати који би се тиме добили били би „под знаком питања“. Међутим, на питање „Данаса“ да ли се и даље размишља о увођењу социјалних карата из ресорног Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања стигао је потврдан одговор.
„Kада буде уведен систем социјалних карата, корисници социјалне помоћи неће морати да обилазе десетак шалтера и скупљају документацију неопходну за добијање дечјег додатка, новчане помоћи и осталих социјалних давања. Наше министарство управо ради на законској регулативи која ће омогућити да се направи такав регистар социјалних осигураника који ће бити промптно ажуриран, како се подаци о лицу или лицима буду мењали. Ти подаци биће укрштани са другим базама и када се то уреди, људи који су корисници социјалне помоћи и других оваквих права ће та своја права реализовати знатно лакше, брже и са неупоредиво мање административних и процедуралних захтева“, кажу у Министарству за рад.
Стручна јавност је категорична у оцени да социјалне карте морају да буду урађене, а два главна разлога за то су им да би тиме властодршци озваничили број сиромашних суграђана и неспособност да се уради тако велик посао.
Економски аналитичар Бранко Павловић за „Данас“истиче да сви параметри јасно указују на то да је у Србији неопходно сачинити социјалне карте.
„Аргумент да је то скупо је неприхватљив. За све што вам је потребно нужно је издвојити новац, па ако би се гледало само кроз ту призму, све је онда скупо. Суштина је у томе да ли би се израда социјалних карата исплатила или не. Дефинитивно је да би то било корисно. На тај начин јасно би биле утврђене категорије грађана које су заиста сиромашне. Новац који би се у том случају издвајао за социјалну помоћ би био рационално распоређен, односно припао би онима којима је и заиста потребан. Њихов живот би се олакшао а и за државу би било корисно да зна у које регионе треба улагати како би се постигао равномерни развој и смањило сиромаштво“, указао је он.
Председник Удружених синдиката Србије „Слога“, Жељко Веселиновић каже да је јасно да држава не жели да призна колико сиромашнихима јер би то био политички пораз.
„Не би више могли да се фингирају подаци о животном стандарду грађана као што се ради сада. То је од изузетног значаја, јер би показало не само колико има сиромашних суграђана, већ колико њих је заиста незапослено те са колико новца располажу а колико им је заиста потребно“, поручују Веслиновић.
Он наводи да би самохрани родитељи и они који су једини запослени у својој породици били поштеђени од отпуштања, те да би они који заиста не могу да плате рачуне добијали субвенције.
Истиче да је Србија земља са највећом стопом сиромаштва у Европи, са највећим бројем незапослених и најнижим примањима, те је Влада Србије дужна да у најкраћем року изради социјалне карте и да на тај начин бар мало олакша егзистенцију грађанима.
Данас