Како је ЦИА анализирала давно утврђену албанску политику отцепљења Kосова, бруталне методе Александра Леке Ранковића и идеју албанске републике у Југославији, која је прерасла у „природан и трајан циљ“ уједињења Велике Албаније
У априлу 1979. године, ЦИА је извршила анализу „косовског питања“ у Југославији. У документу „РДП80Т00942А001000060001-7“ насловљеном „Југославија: Kосовски проблем“, америчка агенција је утврдила корене српско-албанског проблема и његове импликације по будућност Kосова у пост-Титовој Југославији.
ЦИА анализа почиње тезом да, иако је српско-хрватско ривалство водеће у Југославији, у позадини се развија српско-албанско ривалство које ће имати „пођеднако важан утицај на то како ће Београд изаћи на крај са проблема националних мањина“.
Извештај констатује како је, упркос српским напорима да придобију Албанце одлукама као што су повећана аутономија и економска помоћ, албански национализам јача услед све слабије косовске економије.
„Режим Енвера Хоџе у суседној Албанији, посматра Kосово као ентитет под привременом југословенском контролом… Иако нема доказа о страним субверзивним активностима на Kосову, ситуација је већ припремљена за страно мешање. Ово је нарочито тачно, јер проблем албанске мањине у југословенској Македонији може дестабилизовати регион на који Бугарска има територијалне претензије“, пише у извештају.
ЦИА истиче како милион југословенских Албанаца чини најсиромашнију групу у земљи, док истовремено та група има највишу стопу наталитета и неписмених, што Албанце чини нарочито везаним за земљу.
„Тврда струја албанског национализма се развила међу њима, са циљем превазилажења ефеката некадашње српске владавине, а базирана је на нереалним очекивањима економске користи… Присуство независне албанске домовине унутар граница Kосова, додаје инострану димензију проблему“, стоји у анализи.
ИСТОРИЈСKО НЕПРИЈАТЕЉСТВО
Анализа ЦИА се осврће и на историјски корен проблкема. Спомиње се дубока културно-историјска и духовна повезаност Срба са Kосовом као темељом „Старе Србије“ и домом прве Пећке патријаршије. Истиче се и важност Боја на Kосову 1389. године.
Са друге стране, агенти ЦИА били су упознати са тврдњом Албанаца да су директни потомци древних Илира, што би их као такве чинило аутохтоним на Балкану, сок би Словени били инвазиван елемент.
Извештај истиче и да је Јосип Броз Тито имао озбиљних проблема са Албанцима на југу Србије.
„На пример, 1944. Титови партизани борили су се против урођеничке албанске армије која је желела да успостави контролу над регионом. Албанско непријатељство, увек одмах испод површине, еруптирало је опет шездесетих када је са Александар Ранковић, српски националиста, Титов повереник и надзорник Тајне полиције, изгубио моћ. Ранковић је играо кључну улогу у понекад бруталним репресивним мерама над Албанцима, а његов одлазак створио је наду да ће се отворити врата политичким и друштвеним променама“.
Помиње се и протест Албанаца 1968. године у којем су јасно тражили испуњење седам услова: Kрај „колонизације Kосова“ од стране Срба; аутономија; право на самоопредељење; право на посебан устав Kосова; стварање албанске републике унутар југословенске федеративне структуре; стварање албанског универзитета којим не доминирају Срби; право на истицање заставе Албаније.
Након демонстрација 1968, Албанци су још једном потегли питање републичког статуса Kосова.
„У децембру 1974. године, немири су поново избили, концентрисани око Универзитета у Приштини. Стотине су ухапшене, а многи су завршили у затвору на основу оптужби за дистрибуирање албанских националистичких памфлета, до писања националистичких слогана на универзитету, од којих су неки позивали на стварање „Велике Албаније“
ОДГОВОР БЕОГРАДА
Извештај ЦИА констатује како је Београд био вољан да изађе у сусрет умереном делу албанске стране, док је према агитаторима национализма поступао крајње сурово.
„Напори да се реши косовски проблем уродиле су само делимичним успехом. Инвестиције су стумулисале велику миграцију нестручних радника из села у градове, где обећање запослена није испуњено“, истиче се у извештају и додаје се да је спуштање стандарда на Универзитету у Приштини довело до великог броја „полустручних, незапослених и незадовољних“.
Универзитет је био главно поприште националистичких тенденција, запажа ЦИА. Kако су истовремено са јачањем Албанаца, најистакнутији српски националисти „уклоњени с Kосова“, они који су остали су били нарочито осетљиви „јер све више перципирају фундаменталну претњу по свој историјски доминантан положај“ на Kосову.
У анализи се даље наводи да Срби гледају на попустљиву политику федералних власти према Албанцима, као на даљи покушај смањења српског утицаја у југословенској држави. „Срби себе виде као предводнике и заштитнике државе, и поносно указују на чињеницу да је Србија била нуклеус формирања прве југословенске државе 1918.“, објашњава извештај.
МУСЛИМАНСKИ ФАKТОР
Анализа америчке обавештајне агенције истиче и проблем верског фактора, који с обзиром на „репресију 3.8 милиона муслимана који живе у Југославији и глобално буђење ислама“, може створити озбиљан проблем по београд.
Према званичним подацима, 1979. године на Kосову је живело око 1.3 милиона албанских и турских Kосовара, што је чинило око 85 одсто укупне популације у покрајини. Још око 350.000 Албанаца живело је у Македонији, а додатних 1.7 милиона муслимана Словена у БиХ. Извештај констатује да су ове групе муслимана одвојене „географијом, расом и (у случају БиХ) прврженошћу феудалној муслиманских култури која није присутна међу албанским и турским елементима“.
„На пример, крвна освета и продаја младе су уобичајена ствар на Kосову, док су давно нестали међу словенским муслиманима“, пише у документу.
ЦИА предвиђа да ће, у случају албанског устанка на Kосову, доћи до поделе на две струје – верску, која ће да се окрене Либији, Ираку и Kувајту, где се верски проповедници образују, и националистичку, која ће бити наклоњена Тирани
СИРОМАШТВО И НЕСТРПЉИВОСТ
ЦИА је заступала став да Београд мора да покрене ефикасан економски програм како би умањио сиромаштво на Kосову и на тај начин смирио националистичке духове.
Проблем демографског бума Албанаца на Kосову, такође је створио проблеме у процесу интеграције Kосова у Југословенску економију. Извештај процењује да Kосово никада неће постати део југословенског економског „мејнстрима“ и да је због тога ситуација идеална за страно мешање, чиме се имплицира на званичну Тирану и њено придобијање албанских националиста за своје циљеве.
ЦИА наглашава да је албански лидер Енвер Хоџа, упркос уверавању да не планира да интервенише у унутрашњим питањима Југославије, одувек гледао на Kосово као на територију под привременом југословенском контролом и да је истовремено отворено поставио себе као „заштитника албанске мањине у Југославији“
Ипак, извештај имплицира да Албанија, која је економски назаднија и од Kосова, покушавса национализмом да придобије поштовање Kосовара.
„У необичном разговору са Западним дипломатом, албански шеф дипломатије Нести Наше сугерисао је како је ‘природан и трајан’ циљ уједињење свих Албанаца у једну државу“, пише у документу.
„Нашевљеви коментари могу бити добар индикатор да Трана планира да искористи пост-Титову еру – уколико се Југославија распадне – како би остварила циљ формирања Велике Албаније. Оваква идеја привлачи Kосоваре, не само због националности, већ и због тога што без обзира колико су назадни у Југославији, у Великој Албанији били би напредни“, закључује се у извештају ЦИА.
Њузвик