Подземље – место за ковање завера и складишта смртоносног оружја
Па ипак, није се испод тла залазило искључиво ради потраге за резервама воде. На пример, припадници посебних војних јединица – лагумџије – често би копали тунеле испод Стамбол-капије, покушавајући да тако доспеју до тврђаве и изненаде бранитеље с леђа. Ови су се, пак, досетили да на широке бедеме горњег свода поставе тепсије с водом, или војничке добоше на које би ставили зрна грашка, пасуља и пиринча. Kада би се вода почела мрешкати, или зрна на добошима подрхтавати, „контралагумџије“ су знале да се под земљом дешава нешто сумњиво.
Има ли, уосталом, бољег места за ковање убојитих планова или складиштење смртоносног оружја? Једно од њих налази се управо на самом излазу из Тврђаве. Овде ћете доћи уколико желите посетити журку у популарној Барутани и, под условом да на то нисте навикли, зарадите зујање у ушима након вишесатног провода уз звуке електронске музике. Живот Барутане као стецишта културно-уметничких догађаја започео је 1995, но, завиримо ли у њен претходни живот, схватамо да су ондашњи становници на уму имали нешто другачији вид забаве.
Другу декаду 18. века обележили су упорни сукоби аустријске и турске војске, у време када су Београдом владали Турци. Серија експлозија у којима је уништено неколико складишта барута беше повод да се, по наредби аустријског војсковође Еугена Савојског, започне са копањем колосалне вештачке пећине у стени дунавске падине. Њој је потом додељена улога барутног магацина, а како би била потпуно заштићена, додатно је опасана бедемима.
Овде се војсковођа Савојски досетио да примени помало несвакидашњу ратну тактику. Знајући да Kуран Турцима изричито забрањује употребу алкохола – а да овај, с друге стране, потиче спремност на сукоб и осећај смелости и снаге – одлучио је да у средишту новог магацина постави – кафану. Своје војнике би пре битке почастио туром ракије, чинећи тако преседан у дотадашњим тактикама ратовања.
А након што су Турци поново присвојили Београд и обновили аустријске бедеме, под тлом данашњег Војног музеја никло је још 16 подземних просторија. Са сваке стране по 8, ове „мрачне куће“ – тј. казамати – биле су у склопу бедема унутрашње Стамбол капије. Осим што су били важан део система одбране Београдске тврђаве, казамати Војног музеја служили су и као затворске ћелије. Захваљујући својој специфичној структури, тврђава је и након 2 века наставила „удомљавати“ залихе оружја и муниције. Тако се на потезу од Римског бунара до Барутане нашла још једна „београдска тајна“ – војни бункер.
Тамо где се некад налазила прва, оригинална Kула Небојша, своје место су, током ИИ светског рата, нашла два потпуно идентична топовска гнезда. Војни бункер служио је, између осталог, и као језгро противавионске одбране, а када је цео тај простор 1948. године блокирала војска, цивилима је улаз у бункер био потпуно онемогућен.
А чак и да није, питање је колико би просечан човек издржао у просторијама толико скученим да би и они најжилавији почињали патити од клаустрофобије и осећаја панике.
011 Инфо