У Војно историјском институту некадашње ЈНА, налази се Споразум о сарадњи комуниста и усташа, који су потписали Моша Пијаде и Миле Будак
У Србији се деценијама води полемика о наводној сарадњи комуниста и усташа и док једни историчари тврде да ње није било и да су те две стране били љути и заклети непријатељи, многи људи тврде да су Титови партијски саборци блиско сарађивали с Павелићевим бојовницима и главешинама. Телеграф.рс вам доноси Уговор о сарадњи ове две стране који су потписали Моша Пијаде и Миле Будак, један од најближих Павелићевих сарадника!
У Војно историјском институту некадашње ЈНА, налази се архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Kутија-116/1638 у којем се чува оригинал Споразума о сарадњи комуниста и усташа, а у који је наш портал имао увид!
Споразум је потписан у Kазненом заводу Сремска Митровица 1935. године, а њега је потписао у име комуниста Моша Пијаде, док је гарант сарадње усташа био Миле Будак!
Члан 1 – Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
Фото: Wикипедиа/Младифилозоф Фото: Wикипедиа/Младифилозоф
Преносимо вам СПОРАЗУМ у целости:
* Члан 1 – Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху
– Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упутима свога вођства.
* Члан 3 – Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати. Вођство комуниегичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем урушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других; у написима, личном разговору и итд…, а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.
* Члан 4 – У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистрпке странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестнти. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство југословенске комунистичке партије.
ЦИЉ:
Југословенска комуннстичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада са једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.
Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године
За комунистнчку странку
Моша Пијаде, с.р.
За усташки ослобод. хрв. покрет
Др. Миле Будак, с.р. адвокат
(Телеграф.рс)
Ако је овај документ аутентичан, онда је то страшно. Ипак, једна ствар се ту сигурно не уклапа: по историјским подацима, Миле Будак је емигрирао у Аустрију још почетком 1934. године, да би се у Југославију вратио тек 1938. године. Дакле, 1935. године сигурно није могао да буде у затвору у Сремској Митровици.