Иако се то име везује за краљицу древног Египта, једна Kлеопатра заступљена је и у српској историји. Мало ко данас зна за њу, а нарочито за чињеницу да је била једна од ученијих жена у нашој земљи током 19. века.
Занимљиво је да није ни рођена ни умрла у Србији, али да кренемо редом. Kлеопатра је била друго дете кнеза Александра Kарађорђевића (син вожда Kарађорђа) и кнегиње Персиде, сестре краља Петра И. Рођена је 26. новембра 1835. године у Kрајови, у Влашкој, где је породица живела у то време.
Имала је четири године када је њена породица дошла у Србију и то да би њен отац обављао улогу ађутанта кнеза Михаила Обреновића. Три године касније, Александра Kарађорђевића су уставобранитељи изабрали за кнеза Србије 1842. године, а две године касније породица се преселила у стари двор, данашњу Скупштину града Београда.
С обзиром на то да је одрастала у чистом луксузу, водило се рачуна и о њеном образовању. Две године старија сестра Полексија и она добиле су приватног учитеља, и то Матију Бана који је само због тога допутовао из Цариграда.
Њени савременици кажу да је била веома лепа, али у исто време и врло повучена. Занимљиво је да је у њу био заљубљен и сам кнез Михаило Обреновић. Написао јој је и песму, што је откривено 2003. када је пронађен оригинални документ.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Kалауз који је тих година боравио у Београду, за Kлеопатрин 15. рођендан је компоновао песму “Што се боре мисли моје” баш на основу песме Михаила.
Ипак, ни данас није разјашњено да ли су млада Kлеопатра и кнез заиста гајили симпатије једно према другоме, а многи наводе да је, ако је то истина, то могло да помири две посвађане династије.
Kлеопатра се удала за Милана Петронијевића из Јагодине, секретара Српске агенције у Цариграду, дугогодишњег дипломатског представника на турском двору, министра иностраних дела и посланика у Берлину, Букурешту, Бечу и Петрограду. Петронијевић је био први Јагодинац са факултетском дипломом. Дипломирао је на Правном факултету у Хајделбергу, а био је дипломата, политичар и академик.
Нажалост, његова срећа са Kлеопатром била је кратког века, јер је она, иако је имала само 20 година, умрла шест месеци после венчања.
Њено тело је балсамовано и смештено у породичну костурницу грофа Викенбурга у Бечу, а Kлеопатрин рођени брат краљ Петар И Kарађорђевић пребацио је њено тело у крипту у Тополи.
Ноизз