ТРАМП ПОВУКАО ПОЗИВ КОЈИ НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО

Одлуке Доналда Трампа о повлачењу дела америчких трупа из Немачке, претње смањењем војног присуства у другим деловима ЕУ и нови спорови са савезницима отворили су озбиљна питања о будућности односа Вашингтона и његових дугогодишњих партнера.

Како пише Ројтерс, европске владе све отвореније разматрају сценарио у којем ће морати да преузму много већи део сопствене безбедности, док поједини амерички партнери на Блиском истоку и у Азији покушавају да пронађу алтернативне ослонце у случају нових глобалних криза.

Најновији талас тензија додатно је појачан после сукоба САД и Ирана, током којег је Трамп низом изјава и одлука изазвао забринутост међу савезницима.

Аналитичари оцењују да се поверење у Вашингтон озбиљно мења и да део америчких партнера више није сигуран како би САД реаговале у будућим кризним ситуацијама.

Посебну пажњу изазвала је Трампова одлука да из Немачке повуче 5.000 од укупно 36.400 америчких војника стационираних у тој земљи.

Тај потез уследио је након сукоба са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом, који је јавно изјавио да Иранци понижавају САД. Убрзо након тога Пентагон је одустао и од планираног распоређивања крстарећих ракета Томахавк у Немачкој.

Трамп је затим најавио да разматра и смањење америчких снага у Италији и Шпанији, државама чији су лидери током сукоба са Ираном улазили у отворене политичке несугласице са Вашингтоном.

Истовремено је поново довео у питање смисао НАТО савеза и сугерисао да САД можда више неће аутоматски поштовати обавезе из члана 5 о колективној одбрани.

Портпаролка Беле куће Ана Кели изјавила је да је председник САД разочаран понашанјем појединих савезника и оценила да многе државе нису пружиле довољну подршку америчким операцијама против Ирана.

Она је навела и да поједине европске владе нису прихватиле све захтеве Вашингтона за коришћење војних база током сукоба.

Према писању Ројтерса, тензије између Трампа и европских лидера додатно су порасле након америчког укључења у нападе на Иран 28. фебруара.

Вашингтон је тврдио да је Техеран близу развоја нуклеарног оружја, док су европске земље посебно погодиле последице затварања Ормуског мореуза, што је изазвало снажан енергетски удар и поремећаје на тржишту.

Незадовољство у ЕУ није почело само због Ирана. Европске престонице већ месецима изражавају забринутост због Трампових тарифа, притисака око Гренланда и смањења војне помоћи Украјини.

Уз то, амерички председник је раније критиковао британског премијера Кира Стармера, називајући га „не Винстоном Черчилом“, док је истовремено претио новим царинама на британски увоз.

Додатну буру изазвале су информације да Пентагон разматра могућност кажњавања појединих НАТО савезника за које сматра да нису довољно подржали америчке акције против Ирана.

Међу опцијама које су се помињале биле су и мере против Шпаније, као и преиспитивање америчког признања британског захтева над Фокландским острвима.

Европске државе сада убрзано повећавају међусобну војну сарадњу и покушавају да развију заједничке системе наоружања како би смањиле зависност од САД.

Један европски дипломата оценио је да Трампове поруке представљају јасан сигнал Европи да мора више да улаже у сопствену безбедност.

Ипак, аналитичари упозоравају да ће прелазак ка већој самосталности трајати годинама, посебно због чињенице да европске земље и даље зависе од америчке стратешке заштите када је реч о могућем сукобу са Русијом.

Истовремено, европски лидери покушавају да пронађу баланс између сарадње и отпора према Вашингтону. Како наводе аналитичари, део европских политичара постаје све спремнији да отворено критикује Трампову политику, уместо ранијег покушаја смиривања односа дипломатским комплиментима и избегавањем сукоба.

Џеф Ратке из Америчко-немачког института при Универзитету Џонс Хопкинс оценио је да Фридрих Мерц више не покушава да прикрије своје критичко виђење америчке политике према Ирану и ширег правца којим Вашингтон иде.

Истовремено расте забринутост и на Блиском истоку. Када је Иран покренуо ракетне и дрон нападе на Уједињене Арапске Емирате, једног од најближих америчких партнера у региону, Трамп је инцидент умањио и описао га као мањи догађај, иако је напад изазвао пожар у важној нафтној луци Фуџејра и довео до затварања школа.

У арапским државама Персијског залива сада постоји страх да би Вашингтон могао постићи договор са Техераном који би њихове земље оставио суочене са дугорочном регионалном неизвесношћу.

Промене у односима осећају се и у Азији. Јапан и Јужна Кореја већ су погођени америчким тарифама и све отворенијим критикама савезништава које долазе из Вашингтона. У Токију се сада поставља питање колико би САД биле спремне да интервенишу у евентуалној кризи повезаној са Кином и Тајваном.

Бивши јапански министар спољних послова Такеши Иваја изјавио је за Ројтерс да у Јапану расте забринутост због пада поверења и очекивања према САД као главном савезнику Токија.

Бивши министар трговине Јасутоиши Нишимура рекао је да Јапан због промена у глобалној равнотежи моћи мора интензивније да гради везе са државама попут Велике Британије, Канаде, Аустралије и европских земаља.

У међувремену Русија и Кина пажљиво прате развој догађаја. Аналитичари оцењују да Москви одговарају више цене енергије и скретање пажње Запада са Украјине, док Пекинг покушава да се представи као стабилнији и предвидивији партнер од Вашингтона.

Стручњаци такође упозоравају да би начин на који САД користе војну силу могао подстаћи додатно заоштравање односа великих сила у свету.

Наводи се и да је Кина пажљиво пратила како су америчке снаге морале да пребацују део војне опреме из Индо-Пацифика на Блиски исток, као и како су јефтини дронови и асиметричне тактике правили проблеме чак и најмоћнијим војскама света.

Иако поједини Трампови сарадници одбацују тврдње да Кина може озбиљно профитирати од тренутне ситуације, све већи број савезника САД покушава да се припреми за период у којем америчка политика више неће бити потпуно предвидива.

Интермагазин