Муџахедини су у БиХ дошли, према документима, у фебруару 1992. године, након чега је више од стотину њих добило држављанство БиХ и ове чињенице ће бити тешко оспорити, истакао је Мирослав Туђман.
Говорећи о односу жртва – џелат током рата у БиХ, које често истиче политичко Сарајево, каже да је то и за муџахедине било оправдање због чега су дошли током рата.
– Политика Алије Изетбеговића од самог почетка била је да је над Бошњацима извршен геноцид, односно да тај геноцид траје од 1878. када је Османско царство било присиљено да напусти БиХ и та теза је грађена на жртви. Реч геноцид се користи већ у извештају Сефера Халиловића и Патриотске лиге у фебруару 1992. године и он назначава какав ће бити карактер рата. Он говори да је геноцидан јер је усмерен против муслимана, односно муслиманског народа. Да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ – истиче Мирослав Туђман.
Он каже да је тезу о Бошњацима као жртвама Алија Изетбеговић поновио и у априлу 1993. године када је најавио да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог светског рата на основу чега је Савет безбједности ту зону ставио под заштиту УН.
– Последица тога је била да је Савет безбедности донео одлуку о заштићеним зонама, а онда је Изетбеговић, сматрајући да ће УН штити Сребреницу, 7.500 припадника Армије БиХ пребацио из Сребренице у средњу Босну, како би је очистио од Хрвата – каже Туђман.
Говорећи о мировним плановима за БиХ, Туђман сматра да је Kутиљеров план, који је предвиђао организацију по кантонима, био добро решење, јер би другачије одредио карактер рата у БиХ и вероватно би број жртава и разарања био много мањи.
Мирослав Туђман подсећа да је тај план подржало и тадашње политичко вођства Републике Српске, сматрајући га добром основом за разговоре.
Интермагазин