Турски злочини над Јерменима у Првом светском рату

Оно што је младотурски режим током Првог светског рата извршио над припадницима јерменског народа који су живели у већу делу данашње источне Турске спада у категорију највећих злочина у 20. столећу. Ако нисте ближе упознати са овим догађајима, пред вама је текст који ће вам разјаснити основе
Много се говори о стравичним злочинима које су Турци извршили над Јерменима током Првог светског рата, а недавно је по ко зна који пут избио и међународни скандал између Русије и Турске након што је председник Владимир Путин ово назвао геноцидом.

Ако нисте боље упознати са околностима и појединостима ових догађаја, пред вама је текст који ће вам разјаснити основе.
Pustinjski-marsevi-smrti-na-koje-su-Turci-naterali-jermenske-zene-decu-i-starce-670x447

ГДЕ СУ ЈЕРМЕНИ ЖИВЕЛИ ПРЕ ЗЛОЧИНА?

Осим на Кавказу, практично су настањивали територију целе данашње источне Турске. У неким регијама су били већина, у другима су чинили половину становништва, док су у трећим били на око четвртине укупне популације. Укупно, било их је око два милиона.

ЗАШТО ЈЕ ДО ЗЛОЧИНА ДОШЛО?

Зар то није очигледно? Постојали су људи у врху Отоманског царства (младотурци) који су желели да Јермени нестану са својих историјских територија како би се изградила хомогена турска (или, муслиманска) држава (пошто су у злочину партиципирали и Курди).
Званична Анкара наравно тврди да није постојала политика на државном нивоу за тако нешто, већ да се радило о појединачним злочинима које су команданти чинили на своју руку.

КАКО ЈЕ ТЕКАО?

Као почетни датум се најчешће узима 24. април 1915. године када су отоманске власти окупиле 250 јерменских интелектуалаца и лидера њихове заједнице у Цариграду, и поубијале их. Наравно, масакара Јермена је било и у 19. веку, али не на овом нивоу.

Постојале су две фазе тог конкретног процеса. Прва је била окупљање свих одраслих мушкараца и њихово убијање, било путем директних ликвидација било путем тешког принудног рада
Друга фаза су били маршеви смрти на које су натерани жене, деца и старци са циљем њиховог пребацивања у сиријску пустињу; није им се давала храна и вода, и били су жртве пљачке, силовања и касапљења.

Толики је ово био ужас да је руска војска након заузимања града Ерзурума марта 1916. године била у тој мери шокирана да се осветила узвратним масакрирањем свих делова османлијске ИИИ армије које је успела да стигне (пошто су бежали), а коју је кривила за злочин.

Шведски амбасадор је послао у Стокхолм извештај следеће садржине: “Прогон Јермена је доживео до сада најјезивију пропорцију и све указује на чињеницу да младотурци желе да зграбе прилику, пошто због разних разлога нема ефективног спољашњег притиска од кога се треба бојати, и да једном за свагда реше јерменско питање. Начини на који се то врши су крајње прости и састоје се од уништења јерменске нације“.Наводно кључну улогу у овом процесу одиграла је такозвана Специјална организација која је радила под отоманским министарством одбране. Из ње је касније настала турска Национална сигурносна служба, из које се развила модерна Национална обавештајна организација.

Злочини су вршени све до краја Првог светског рата, а у неким областима и касније, до 1923. Јермена данас на територији Републике Турске скоро да уопште и нема; неколико десетина хиљада колико их је остало, махом у Истанбулу, јадан су остатак имајући у виду колико их је било пре само стотину година.
Lesevi-Jermena-ubijenih-tokom-serije-zlocina-pocinjenih-od-strane-Turaka-tokom-Prvog-svetskog-rata-670x457

КОЛИКО ЈЕ БИЛО ЖРТАВА?

Укупан број убијених Јермена се процењује на између 800.000 и 1,5 милиона, а више стотина хиљада је протерано са својих огњишта и расељено доцније широм света. Судећи према документима која су припадала Талат-паши, једном од виновника злочина, барем 970.000 отоманских Јермена је испарило из званичних записа у периоду 1915-16.
КАКВА ЈЕ БИЛА РЕАКЦИЈА СВЕТА?

Цео цивилизовани свет се дигао, протестовао, скупљао помоћ, помагао и спасавао колико је могао, али је мало шта конкретно могао да уради имајући у виду да у јеку Првог светског рата није могла бити извршена копнена инвазија јер је главнина свих савезничких армија већ била позиционирана на кључним бојиштима (укључујући и наш Солунски фронт).

ЗАШТО НИСМО УПОТРЕБИЛИ РЕЧ ГЕНОЦИД?

Просто и једноставно, зато што Република Србија званично не признаје да је у питању геноцид. Балканске државе, са изузетком Грчке и Бугарске, прате ту исту линију, док су од великих европских земаља у истом кошу са нама и Велика Британија и Шпанија.
Сједињене Државе (као унија) и Кина такође званично ове догађаје не квалификују као геноцид, док Русија, Немачка, Француска, Италија и Бразил користе тај појам. Треба међутим рећи да 43 савезне државе САД саме по себи признају геноцид.
Свеукупно, само 28 међународно признатих држава користе овај, за званичну Анкару спорни, појам. Историчари, са изузетком турских, немају никакву двојбу и практично га се сви држе без резерве и изузетка.

(Узгред, термин “геноцид” је и настао да би описао оно што Јермени колоквијално називају “Великим злочином”, а сами третирају као геноцид.)
Телеграф

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *