Обележавајући Дан дипломате Русије, 10. фебруар, на дан када је 1802. створено Министарство иностраних послова, представници амбасаде Русије, са Александром Чепурином на челу, положили су венце на гроб Николаја Хартвига, на Новом Гробљу у Београду.
Одата је пошта руском царском амбасадору који је умро 10. јула 1914. у Београду, покушавајући да спречи избијање Првог светског рата. Бројне су приче о овом великом пријатељу српског народа, који је живот положио вршећи своју дужност, због чега је у међуратном периоду добио и своју улицу у нашем главном граду, данашњу Београдску.
Николај Хенрикович Хартвиг, руски изасланик у Београду, последњих година пред избијање Првог светског рата радио је на Балкану и изненада преминуо баш уочи почетка рата. Рођен је 1857. године на Кавказу у граду Гори у данашњој Грузији, у осиромашеној аристократској породици војног лекара, натурализованог Руса немачког порекла.
Дипломатску службу започео је 1875. у Азијском департману Министарства иностраних послова Руске империје. Одмах се испоставило да му је судбина везана за Балкан. Служио је као аташе у тадашњој црногорској престоници Цетињу, затим био руски конзул у бугарском Бургасу.
Спутник