ПРВЕ реакције хрватских политичких аналитичара после победе Доналда Трампа у трци за председника Америке указују на то да се Хрватска што пре мора окренути искључиво Европској унији а занемарити везе с Вашингтоном. Сличан став има и Питер Галбрајт, први амерички амбасадор у Хрватској деведесетих година, који сматра да ће Србија и Република Српска добити „Америку под вођством Русије“.
– Хрватска више неће моћи да рачуна на Америку и мора се концентрисати само на Брисел. Проблема ће бити и у хрватском суседству, пре свега због јаког руског утицаја – каже бивши амбасадор.
Највише буре у јавности подигао је став једног од најпознатијих хрватских политичких аналитичара Жарка Пуховског, који сматра да би Хрватска ускоро могла да има великих проблема с Пиранским заливом управо због новог, 45. америчког председника.
– Због Меланије и њеног супруга Доналда Трампа Хрватска би могла да изгуби Пирански залив – каже Пуховски, иако званични Загреб још није ни изашао из арбитраже.
Дејан Јовић, некадашњи саветник председника Јосиповића а сада професор на Универзитету, сматра да би отопљавање односа између Вашингтона и Москве могло да се одразити и на југоисток Европе, али да битнијих промена америчке политике у овом делу света неће бити. Ипак…
– На Западном Балкану због мање заинтересованости Америке отвориће се простор за друге велике „играче“. ЕУ засада не жели тамо да се шири, а то може да отвори врата за Русију и Турску и њихов утицај – сматра Јовић.
Геополитички стручњак Влатко Цвртила не очекује велике промене у америчкој политици на Балкану, али и он верује да би већа сарадња САД и Русије могла да се одрази и на овим подручјима.
Готово сви политички аналитичари сматрају да ће Хрватска морати да повећа издвајања за одбрану, најмање два одсто од БДП-а, јер ће у противном бити изложена санкцијама у склопу НАТО-а.
Хрватска је још 2009. одступила од планова за достизање та два процента, а у марту ове године војни буџет је додатно радикално смањен, упркос свим закључцима НАТО-а с којима се сложио и хрватски државни врх.
– То би могло да доведе до великог неслагања новог америчког председника и Хрватске као мале чланице НАТО-а – каже аналитичар Игор Табак, позивајући се на добро познате ставове Доналда Трампа изречене током предизборне кампање у којима је посебно истицао да допринос појединих чланица мора да буде знатно већи.
СТИЖУ ПОРЕЗИ
Први потез нове хрватске владе је пореска реформа по којој се укидају многе бенефиције, попут ослобођења од плаћања пореза за куповину прве некретнине. Истовремено, подиже се ПДВ за угоститеље, плате ће расти, али највише онима који зарађује више од 3.000 евра, па опозиција пореску реформу дочекује крајње критично, уз коментаре да погодује пре свега богатима.
Вечерње Новости