Добар део воћних култура орезују се у ово време, а воћари са којима смо разговарали кажу да фали добрих орезивача, муку муче већи произвођачи
Пољопривредници последњих сезона све теже долазе до радне снаге, а ситуација је кажу већ толико алармантна да неки послови не буду ни обављени како треба јер радника нема.
Добар део воћних култура орезују се у ово време, а воћари са којима смо разговарали кажу да фали добрих орезивача, муку муче већи произвођачи који имају више десетина хектара под засадима јер ни уз најбољу вољу породице и пријатеља, без унајмљене радне снаге овај посао не могу завршити на време.
– Дневнице за орезиваче су увек биле добре, а последњих година износе око 5.000 динара. Знам да је у иностранству то дневница за један или два сата, али и ми живимо овде и продајемо јабуке по нашим ценама. Не можемо дати више, мада мислим да се ни не ради искључиво о новцу, људи просто нема, на селу поготово. Или су у градовима или иностранству. Тешко се налази радник за било који сезонски посао на њиви или воћњаку – каже Никола Курија воћар из Крчедина.
Минимална дневница за најмање плаћење послове у пољу је сада каже 2.000 динара, уз превоз и обезбеђене оброке.
На мукама и сточари
На мукама су и сточари, према неким грубим проценама, само у Србији недостаје око 300 чувара стоке, а половина од тог броја, дакле око 150, сматра се горућим недостатком. Озбиљније газде спремне су и да одреше кесу, неки нуде и по 600 евра месечно, али и поред солидне плате, тог профила радника једноставно нема.
Бранко Шоштарић из Удружења винара и воћара „Висови“ из Кљајићева каже да орезивача више нема, због чега организују курсеве.
– Тај посао је обезглављен, оних старих што су то знали да раде више нема, а млађи раде нешто друго. Имали смо у селу само једног младића који је о орезивању знао све, али је отишао за Нови Сад. Покушавамо да организујемо курсеве, али не теоретске него људе водимо одмах у воћњаке и тамо им показујемо, јер радници сада генерално веома лоше орезују воћке – каже Шоштарић.
Орезивање
Он је и сам мајстор за орезивање па, сем свог, уређује и друге воћњаке које стигне. Каже да сатница сада више не силази испод 500 динара, што за десет сати рада донесе 5.000 динара дневно. Каже да је јагма и за друге сезонске послове пољопривредне послове. Нема ко да копа, чупа и бере. Рачуница тако каже да један орезивач са слободним викендима, али да ради 10 сати дневно, што је неки просек у овом послу, у сезони месечно може да приходује и 110.000 динара.
– Сада се све плаћа исти дан, нема више оно, е платићу ти на крају. Али опет радника нема. Остарило се, а ко може, пре ће, рецимо, као неке домаћице отићи у Немачку да нешто услужно раде него да буду у пољу, што је разумљиво – наставља Шоштарић.
Како додаје, велике компаније које имају на десетине хектара под воћем, површем или виноградима, обучавају већ постојеће раднике за делове послова које им фале и тако покушавају да доскоче помањкању радне снаге.
Стандарди
Драгана Билогревић из Оџака која има агенцију за запошљавање сезонских радника у пољопривреди каже да је за специфичне послове, које захтевају неко знање, најтеже наћи раднике.
– Колико год да је механизација напредовала пољопривреда још јако зависи од људске радне снаге, а радника је све мање. Послодавци у појединим радовима захтевају високе стандарде. Ако сте дошли да радите у неки воћњак у које је уложено јако много новца, очекује се да знате све о томе, а структуру сезонски радника у пољопривреди често чине људи који обично не поседују много вештина. Тешко је последњих година наћи и раднике за брање. На пример, брање боровница које су доста осетљиве је такође специфичан посао – изјавила је Билогревић.
Један од проблема и рад на црно
С друге стране, дневнице су значајно мање у односу на оно што наши сезонци зараде у пољима Италије и Француске. Корона је део њих сада оставила код куће. Билогревић додаје да је велики проблем и рад на црно, који се новим системом електронске пријаве смањује али је и даље присутан.
– Газдинства која имају своје дугогодишње раднике обично их „држе на црно“ и то сви знају. Раднику је опет свеједно да ли има осигурање или не и тог проблема нису свесни док им се нешто не деси, нека повреда на раду. Видим да људи дају добре плате и смештај за посао чобана, али ни нико неће да ради. Колико пута сам само рекла да ћу све баталити и отићи да чувам овце и ето нисам – закључује наша саговорница.
Е-пријава радника
Систем поједностављене електронске пријаве који се примењује од 2019. године повећао је број пријављених сезонских радника у пољопривреди Србије чак десет пута.
Према подацима Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), која је учествовала у припреми и успостављању система електронске пријаве, у легалне токове уведена је половина од 80.000 сезонских радника, колико их, према проценама Завода за статистику, има у пољопривреди. Већина их је раније била ангажована на црно, без икаквих права, плаћених пореза и доприноса, а сада их послодавци и држава третирају једнако као и друге запослене.
(Espreso/Blic)