У Србији се годишње попије 100 милиона литара ракије, што значи да сваки пунолетан грађанин годишње испије око 17 литара алкохола.
Очекивано, највише се пије током сезоне слава и за новогодишње празнике, а више од половине грађана квалитет подређује цени, показује истраживање које је спровела Групација увозника и дистрибутера јаких алкохолних пића ГУДАР.
Истовремено, резултати истраживања показују да мање од 30 одсто грађана купује ракију и жестока алкохолна пића у продавницама и трговинским ланцима, док се највећи број опредељује за сопствену производњу или куповину по препоруци, преко „проверених произвођача“, пише „Kурир“.
„Интересантно је и то што је 30 одсто испитаника рекло да не зна где купује жестока алкохолна пића, па можемо претпоставити да се та трговина обави у области сиве економије. Главни разлог је повољнија цена и чињеница да наши грађани цену стављају на прво, а квалитет на друго место, без обзира на то што на такав начин угрожавају своје здравље“, рекао је председник ГУДАР- а, Предраг Амиџић, председник ГУДАР.
Шефица одсека за производњу и прераду воћа у Министарству пољопривреде Kолинда Хрехоровић каже да се у Србији годишње произведе око 100 милиона литара ракије.
„Од укупне производње шљива, која износи око 740.000 тона, чак 70 одсто се користи за производњу ракије. Проблем је што се скоро 80 одсто те ракије прода мимо регуларних токова, односно у сивој зони“, напомиње Хрехоровић.
Иначе, пореска полиција је ове године због недозвољеног промета алкохолних пића поднела 98 кривичних пријава и привремено одузела 2.700 литара жестоких алкохолних пића, рекао је начелник Одељења за оперативни рад из сектора пореске полиције у Министарству финансија Љубиша Перић. Он је додао да је у 2015. поднето само шест кривичних пријава, зато што то није био приоритет рада државних органа, али се доношењем Акционог плана о сузбијању сиве економије ситуација променила.
Шеф одсека за заштиту права интелектуалне својине из Министарства трговине Небојша Девић рекао је да је у 2015. пронађено око 2.500 фалсификованих производа, при чему се у ноћним клубовима прода 85 одсто фалсификованих алкохолних пића. Фалсификати се најчешће увозе, како је Девић навео, са Kосова, из БиХ, Мађарске и Македоније, а препродавци су се најчешће бавили и илегалном трговином и продајом дроге.
Према речима Дејана Милојевића из Управе криминалистичке полиције, свест Срба је, кад је у питању куповина и конзумирање жестоких алкохолних пића, на јако ниском нивоу. Тако више од половине грађана приликом куповине страних жестоких пића не проверава да ли је реч о оригиналном производу, да ли производ има одговарајућу етикету, декларацију и акцизну маркицу, пише „Kурир“.
Ало