Kао творац либералног шведског одговора на пандемију коронавируса, Андерс Тегнел навикао је да прима претње смрћу и позиве на оставку.
Али он не намерава да одступи или устукне и уверен је да ће се с временом његов модел показати као исправан.
„То је био експеримент, а не шведски модел“, уверен је.
И док се већина земаља склупчала иза затворених врата, Шведска се ослонила на одговорност својих грађана у одржавању социјалне дистанце, а већину је школа, ресторана, барова оставила отворенима.
Од марта шведска економија надмашује остатак Европе, али њених више од 5.000 мртвих од цовида-19 вишеструко надмашује број мртвих у суседним земљама Данској, Финској и Норвешкој заједно.
Тегнел има масу присталица које хвале његов приступ. Пошто је главни шведски епидемиолог уједно и баштован, на кућну адресу је добијао толике количине цвећа да је његов цвећар замолио да успоре с наруџбинама.
Истовремено популистичка странка шведских демократа стопу смртности међу старијом популацијом зараженом коронавирусом назива „масакром“ и тражи његову оставку, а полиција истражује претње смрћу које је примио.
Тегнел (64), помало сед и наборана чела, слаже се да је број мртвих „страшан“, али тврди да то није последица либералног приступа и указује на лоше стање у домовима за старије и децентрализован здравствени систем.
Ветеран борбе против еболе у Африци, сматра да се његови критичари премало баве последицама потпуног затварања.
„Ефекти различитих стратегија, различитих мера много су сложенији него што данас разумемо. Ова болест тешка је за разумети“, каже.
Додаје да су неке земље које су увеле драстичне мере, попут Шпаније, Италије, Британије, више пропатиле од Шведске.
Њега много више чуди понашање шведских нордијских суседа. „Јесу ли они уопште имали разлога да се затворе, то је питање“.
Али је његово мишљење у Европи у мањини. Остале земље полако се отварају за туристе, али мало која прихвата шведске. Не желе их засад ни у нордијским земљама.
Intermagazin