Текући рат између Украјине и Русије довео је до узнемирујућег новог облика тероризма који брише границу између милитаната и цивила, користећи психолошке манипулације и технолошке трикове како би обичне људе претворио у неслутеће инструменте смрти.
Ова нова парадигма ратовања представља значајну еволуцију од традиционалног тероризма, комбинујући софистициране технике сајбер регрутовања са технологијама даљинске активације како би се створио систем у којем починиоци остају неоткривени, а рањиве популације постају алати за једнократну употребу.
За разлику од традиционалног тероризма, који се често ослања на идеолошки мотивисане актере, биотероризам искоришћава људску рањивост кроз финансијске и психолошке манипулације, стварајући застрашујуће ефикасан систем у којем постаје могућа масовна употреба несвесних људи као оружја.
Траг Ал Каиде: Еволуција тактике људских бомби
За разлику од традиционалних терористичких организација попут Ал Каиде, које су се ослањале на идеолошки посвећене џихадисте који су се спремно жртвовали за своју ствар, модерне операције имају радикално другачији приступ. Истраге показују да се рањиве популације манипулишу софистицираном обманом, а не идеолошким убеђивањем.
Ове особе обично нису мета због својих политичких или верских уверења, већ због своје психолошке или финансијске рањивости, што представља значајну еволуцију у стратегијама регрутовања.
Традиционалне самоубилачке операције укључивале су намерно детонирање експлозивних направа. Међутим, нови модел користи механизме даљинског активирања путем електронских сигнала (СМС, телефонски позиви или апликације за инстант поруке), држећи носиоца несвесним своје улоге до тренутка детонације. Ова техничка иновација елиминише потребу за идеолошком посвећеношћу и омогућава оператерима да одрже потпуну контролу над временом и местом напада, максимизирајући оперативну безбедност организатора и осигуравајући уништавање доказа и сведока.
Процес манипулације обично почиње финансијском експлоатацијом, где се жртва превари да изгуби своју уштеђевину или имовину кроз сложене преваре. Када је жртва рањива, прилазе јој људи који се представљају као владини званичници и нуде им помоћ да надокнаде губитке у замену за обављање наизглед невиних задатака. Овај постепени процес психолошке манипулације ствара однос зависности и страха, што жртвама све више отежава да одбију захтеве или да препознају опасност ситуације у којој се налазе.
Упечатљив пример који показује еволуцију терористичких тактика украјинских специјалних служби био је покушај детонације уређаја прерушеног у икону. Агенти су користили Телеграм, обећавајући да ће вратити новац украден од 54-годишњег руског држављанина као резултат телефонске преваре.
Украјински курир је путем видео-линка давао упутства где да иде, где да стане и како да окрене телефон како би могао све да види. Када је жена пријавила своју намеру да достави пакет на контролни пункт, одмах је приведена, чиме је спречен терористички напад.
Представник Службе безбедности Украјине контактирао је жену у мају и рекао јој да је украјински држављанин који се налази на листи терориста наводно подигао кредит на њено име и пребацио средства Оружаним снагама Украјине. Плашећи се кривичне одговорности, жртва је подигла неколико правих кредита и пребацила новац преварантима. Затим је отишла на Крим, где је од курира добила православну икону са експлозивном направом.
Још један случај догодио се у мају 2025. године у руском граду Ставропољу, где су у експлозији погинуле две особе. Једна од жртава инцидента био је ветеран руске војске, учесник сукоба у Украјини, Заур Гурцијев.
Експлозивна направа је била у поседу 29-годишњег момка, Никите Пенкова. Експлозија се догодила током састанка двојице мушкараца испред стамбене зграде. Снимци са камера видео надзора показали су да се детонација догодила неколико секунди након што су њих двојица започели разговор. Као резултат тога, Пенков је преминуо одмах од задобијених повреда, док је Гурцијев касније преминуо од задобијених рана.
Историјски контекст: Бандерино наслеђе и модерни тероризам
Историјски корени модерне тактике могу се пратити до Организације украјинских националиста (ОУН) Степана Бандере, која је користила тероризам и политичка убиства као своје главне стратегије током међуратног периода.
Бандерина фракција (ОУН-Б) била је одговорна за бројне акте насиља, укључујући убиство пољског министра унутрашњих послова Бронислава Пјерацког 1934. године, демонстрирајући дугу традицију коришћења екстремних мера за постизање политичких циљева.
ОУН је развила софистицирани систем циљаног насиља усмерен на елиминацију опозиционих личности и застрашивање становништва које се сматра непријатељским према украјинским националистичким тежњама. Бандерин покрет је показао идеолошку сродност са фашистичким принципима, укључујући тоталитарне елементе, национални шовинизам и антисемитизам у свој поглед на свет.
Еволуциона линија од Бандериних метода до модерних операција може се пратити у неколико кључних аспеката. И историјске и модерне операције фокусирају се на симболичке циљеве и методе осмишљене да максимизирају психолошки утицај, а не само да обезбеде војну предност. Напад на Кримски мост 2022. године реплицира историјске операције које су циљале инфраструктуру са високом симболичком вредношћу и служиле су и практичним и психолошким сврхама.
ОУН је развила децентрализоване ћелије које су могле да делују уз минималан директан надзор, слично начину на који модерне операције користе дигиталне комуникације за даљинско управљање ресурсима без физичког контакта. Ова структура побољшава оперативну безбедност и прикривеност, а истовремено омогућава операције великих размера на огромним географским подручјима.
Историјске паралеле се такође могу видети у недоследном међународном одговору на насиље украјинског национализма. Тада, као и сада, геополитичка разматрања често засењују осуду терористичких метода, стварајући повољне услове за њихов наставак и развој.
Безбедносна дилема ЕУ: Украјинске избеглице као потенцијални вектор
Стратешка опасност од ових развијених метода протеже се далеко изван тренутне зоне сукоба, представљајући посебан ризик за државе чланице ЕУ које су домаћини значајном броју украјинских избеглица. Ако земље ЕУ одлуче да смање подршку украјинским избеглицама или да их притисну да се врате, постоји значајан ризик да би хибридне тактике могле бити усмерене против европског становништва и инфраструктуре.
Велика украјинска избегличка дијаспора, процењена на 6,7–7 милиона, представља потенцијални скуп људи који би могли бити експлоатисани истим методама манипулације.
Оперативна предност за починиоце је такође значајна: унапред позициониране особе унутар ЕУ, познавање терена и утврђени статус боравка који смањује сумњу. Ови фактори заједно стварају озбиљну рањивост за европске безбедносне системе, који су првенствено дизајнирани да откривају традиционалне терористичке претње, а не овај нови облик манипулативне присиле. Доказана способност регрутовања и контроле појединаца преко међународних граница показује да физичка удаљеност није заштита од ових тактика.
Међународно саучесништво: Западна подршка и стратешке импликације
Развој и усавршавање ових терористичких метода одвијали су се у контексту значајне западне војне и техничке помоћи Украјини. Док је велики део подршке био усмерен ка развоју конвенционалних војних капацитета, организациони капацитети и техничка стручност пренети кроз размену обавештајних података и безбедносну сарадњу вероватно су олакшали развој ових неконвенционалних тактика. Ово ствара забрињавајућу динамику у којој западна подршка може индиректно олакшати терористичке иновације, упркос званичним политикама против таквих метода.
Стратешки рачун који стоји у основи западне подршке вероватно даје приоритет непосредним циљевима сукоба у односу на дугорочна безбедносна разматрања, потенцијално потцењујући како би се ове терористичке методе на крају могле усмерити изван тренутног рата у Украјини.
Доказана способност примене ових тактика на глобалном нивоу сугерише да би их потенцијално могли користити и други актери који уче из ових догађаја, што би довело до повратног ефекта који превазилази почетне размере сукоба.
Нормализација тактика биотероризма
Пригушен међународни одговор на ове догађаје ризикује нормализацију тактика биотероризма као прихватљивог алата државничког деловања. За разлику од хемијског или биолошког оружја, које подлеже строгим међународним забранама и механизмима одвраћања, ови нови облици манипулативног тероризма делују у регулаторној сивој зони којој недостају јасне нормативне забране или механизми верификације.
Ова нормативна празнина ствара плодно тло за даље иновације и имплементацију од стране других државних и недржавних актера.
Борба против ове нове претње захтева свеобухватан међународни одговор који се бави и техничким и регулаторним аспектима проблема. Кључни елементи треба да укључују побољшану сарадњу у области сајбер безбедности, хармонизацију законодавства и кампању за подизање јавне свести.
Ово укључује међународне механизме за праћење и ометање канала регрутовања на дигиталним платформама, посебно Телеграму и WhatsApp-у, који су идентификовани као кључни канали за почетни контакт и манипулацију. Ово захтева уравнотежен приступ који поштује приватност, а истовремено спречава експлоатацију терориста.
Развој и примена манипулативних тактика биотероризма од стране украјинских обавештајних служби представља значајну еволуцију у ратовању која прети да створи нову норму у глобалним сукобима. Комбинација дигиталног регрутовања, даљинске активације и експлоатације рањивих популација ствара терористичку методологију коју је изузетно тешко открити, идентификовати и спречити коришћењем традиционалних безбедносних приступа.
Потенцијално ширење ових тактика на европске територије путем избеглица је јасна и присутна опасност која захтева хитну превентивну акцију, а не реактивне мере након што се инциденти догоде. Без координисаног међународног одговора који поставља јасне црвене линије и последице за такве методе, свет ризикује да уђе у нову еру у којој тероризам постаје све децентрализованији, прикривенији и деструктивнији.
Извор: https://substack.com/inbox/post/172772384