Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у округу ког су отворени Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања за Светски дан књиге добио је на поклон архиву значајног српског песника двадесетог века Војислава Илиц́а Млађе (1877-1944).
Архиву је поклонила унука славног песника, Милица Мима Јанушевиц́, уз посредовања глумца Милана Цација Михаиловиц́, пријатеља удружења Адлигата.
У документацији се налази више хиљада објављених и необјављених дела у рукопису, Илиц́ева предавања о књижевности за децу, десетине писама, признања и друге архивске грађе, као и велики број фотографија, укључујући фотографије из Првог светског рата.
Архива је од великог значаја како за проучавање песниковог дела, тако и за проучавање српске књижевности међуратног раздобља. Међу документима се, између осталог, налази писмо Геци Kону, као и документ у вези са објављивањем познатог Антологије Богдана Поповиц́а. Музеју је предато и више стотина страница песникових бележака и дневника.
Војислав Илиц́ Млађи био је у међуратном периоду један од најчитанијих српских песника, често је упоређиван са Змајем. Уз „Плаву гробницу“ Милутина Бојиц́а, Илиц́еви стихови који су се налазили на маузолеју Зејтинлику, спадају у најчувеније стихове посвец́ене Солунским борцима. За свог живота објавио је 40 књига прозе, поезије и критике а такође се бавио превођењем. Преводио је са француског, немачког и руског језика. Управо су његови преводи Србији приближили Пушкина, Љермонтова, Гетеа, Шилера, Молијера, Готијеа, Ламартина и друге великане. Спадао је у водец́е умове свог доба.
Председник Адлигата, књизевник и адвокат Виктор Лазиц́, каже:
– У вечерњим сатима примили смо позив унуке Војислава Илиц́а Млађег. Прекинули смо телевизијско снимање за једну инострану телевизију које је било у току у музеју и одмах се упутили у дом Илиц́евих потомака. Тамо смо, скоро до поноћи, са породицом прелиставали старе документе и фотографије њиховог славног претка, који је у нашем музеју присутан вец́ неколико година. Наиме, код нас се вец́ налази његова песма – молба у рукопису гувернеру народне банке да му запосли сина, као и његова песма коју је читао на сахрани војводе Живојина Мишиц́а. Ова архива је велико откриц́е за српску књжевност.
Србија данас