Демократска странка је за нешто мање од једног века, колико постоји са прекидима, прешла дугачак пут.
Био је то пут од прве југословенске странке, дебатног клуба шаролике групе интелектуалаца, преко најјаче опозиционе странке и покретача промена у земљи, странке која је имала све кључне позиције у Србији, па све до позиције да се бори за цензус. Иако је у овако дугачкој историји променила свега седам председника, сваку промену на врху странке пратили су унутарстраначки сукоби и деобе. Према грубим проценама, директно или индиректно из Демократске странке у последњих 25 година, од када је обновљена , до данас настало је петнаест нових странака. Сваких 20 месеци по једна нова странка.
Први председник и оснивач Демократске странке био је Љубомир Давидовић, који је био и председник Народне скупштине и градоначелник Београда. Странка је основана 1919. године на оснивачком конгресу у Сарајеву, а поред Давидовића њени оснивачи били су Светозар Прибичевић, Јаша Продановић, Војислав Вељковић, Божидар Максимовић, Коста Кумануди. На првим изборима у Краљевини СХС који су одржани 1920. Демократска странка осваја највише гласова појединачно (92), и у коалицији са другим странкама формира Владу, чији је председник постао Љубомир Давидовић. ДС је још неколико пута током двадесетих година учествовала у Влади, а после завођења диктатуре краља Александра 1929. године, прешла је у опозицију, у којој остаје све до Другог светског рата. Након смрти Давидовића, на чело странке долази Милан Грол, познати српски интелектуалац и управник Народног позоришта у Београду.
Када је Немачка 1941. окупирала Краљевину Југославију, део руководства ДС одлази у Велику Британију, где са осталим странкама приступа Влади у избеглиштву. По завршетку рата и споразума Петра II Карађорђевића и Јосипа Броза Тита, део руководства ДС се враћа у земљу и учествује у Привременој влади. Председник ДС Милан Грол постаје потпредседник Владе, али због комунистичке репресије и нерегуларности руководство ДС 1945. године позива народ да бојкотује комунистичке изборе. Убрзо ДС престаје са радом, а део руководства одлази у емиграцију или у затвор.
Пола века касније, уочи почетка распада СФРЈ, група истакнутих српских интелектуалаца у Београду обновила је рад ДС-а. На оснивачкој скупштини, 3. фебруара 1990. године, за председника странке изабран је Драгољуб Мићуновић, а за председника ИО Коста Чавошки. Само годину дана је било потребно да се покретачи странке посвађају и разиђу. Група од десетак угледних личности коју су предводили академик Никола Милошевић и Коста Чавошки одвајају се од Мићуновића, незадовољни што ће ДС учествовати на изборима које је расписао Слободан Милошевић и 12. априла 1991. године оснивају Српску либералну странку. Нова календарска година донела је ново, овај пут још озбиљније, цепање ДС. Сукоб је настао поводом тога да ли странка треба да учествује у стварању коалиције са СПО-ом и независним интелектуалцима, а под именом ДЕПОС. Главни одбор ДС-а одлучио је да подржи ДЕПОС, али не и да му приступи. Заговорници ДЕПОС-а, које су предводили народни посланици Војислав Коштуница и Михајло Ковач, академици Борислав Пекић и Младен Србиновић, проф. Радослав Стојановић, Владан Батић 26. јула 1992. године оснивају Демократску странку Србије, а за председника је изабран Коштуница. Пет година касније Батић одлази из ДСС и оснива ДХСС.
Недуго после одласка Коштунице и друштва, у ДС-у су почели нови сукоби око лидерске позиције. Овај пут Драгољуб Мићуновић је за противника имао Зорана Ђинђића. И убедљиво је изгубио. На ванредној скупштини странке, 5. јануара 1994. године, Мићуновић је поднео оставку на место председника, а Вида Огњеновић на место потпредседника странке. Мићуновића је заменио Ђинђић, а Огњановићеву Мирољуб Лабус. Две године касније Мићуновић је основао Демократски центар, а након осам година та странка се „утопила“ у ДС. Средином 1999. године дошло је до жестоког сукоба између Зорана Ђинђића и Слободана Вуксановића, коме је досадило да буде у Ђинђићевој сенци и само потпредседник. Сукоб је завршен тако што је 27. фебруара 2000. године Ђинђић поново изабран за председника, а Вуксановић је напустио странку. Касније је основао НДС.
Последње године прошлог века, група од 17 економиста формирала је „експертски тим“ Г17, који је предводио Млађан Динкић. Експерти су се убрзо придружили ДС, али љубав према демократама престаје 2003. године када експерти на челу са Мирољубом Лабусом оснивају странку Г 17 плус. Та странка ће следећих десет година и са промењеним именом у Уједињени региони буквално жарити и још више палити српском економијом.
Из ДС 2005. године искључен је Чедомир Јовановић, који те исте године оснива Либерално-демократску партију. Након Јовановићевог искључења у ДС која је у то време имала готово све полуге власти, од председника, премијера, преко министара, наступило је неприродно затишје, које је трајало све до губитка власти и преласка у опозицију. Након смене Бориса Тадића са места председника ДС и избора Драгана Ђиласа за првог човека странке поново почињу ломови. Најпре је због непоштовања страначке дисциплине, из странке искључен некадашњи потпредседник странке и министар Душан Петровић, а месец дана касније исту казну добио је и Вук Јеремић, ког није спасло ни то што се у тренутку искључења налазио на дужности председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација. Након изласка из ДС Петровић оснива нову странку Заједно за Србију. Заједно са потпредседником ДС-а Миодрагом Ракићем, бившом министарком Снежаном Маловић и Јеленом Триван, и вишегодишњи председник ДС Борис Тадић одлази из ДС и оснива Нову демократску странку. Сопствену Нову странку у међувремену је основао и Ђинђићев најближи сарадник Зоран Живковић. Последњи је странку напустио Борислав Стефановић и основао је Левицу Србије.
Први председник обновљеног ДС-а, Драгољуб Мићуновић, данас је председник Политичког савета странке и народни посланик. Војислав Коштуница је отишао у политичку пензију и место лидера ДСС-а препустио Санди Рашковић Ивић. Никола Милошевић је умро. Коста Чавошки је слободан стрелац који даје подршку Покрету Двери. Зоран Ђинђић је убијен 2003, Борис Тадић је и даље лидер СДС-а, а Јовановић води ЛДП. Актуелни председник ДС Бојан Пајтић данас се бори за превласт у странци.
Демократска странка је данас опозициона странка у парламенту и има петнаест посланика и то заједно са отцепљеним странкама Новом странком и Заједно за Србију. У парламенту су, на опозиционој страни и сателити ДС, ЛДП, Тадићев СДС и ДСС. Либерална странка, Г17, Уједињени региони Србије и Народна демократска странка више не постоје.
Данас