Манастир Високи Дечани, грађен између 1327. и 1335. године, спада међу најпознатије српске светиње, а априла 2004. године, задужбина Стефана Дечанског нашла се, као прва грађевина на Косову и Метохији, на листи УНЕСКО, као Светска културна баштина. У образложењу високе категоризације Високих Дечана наводи се „да су његове фреске једно од највреднијих примера ренесансе палеолога у Византијском сликарству и драгоцен запис о животу у 14 веку.“
По много чему је знаменит манастир поред Дечанске Бистрице, који никада није рушен ни паљен, и данас у окружењу без Срба. Изражено фрескосликарство у манастиру и данас је предмет анализа стручних и научних радника широм света, али и дивљења сваког посетиоца. Знаменитости светиње, коју су стране, окупаторске војске увек штитиле, налазе се на сваком кораку, у сваком углу велелепне грађевине дуге 36, широке 24 и високе 29 метара.
– У манастиру је насликано чак 10000 појединачних ликова, а само је једна фреска потписана од аутора-„Грешни Срђа“. Лик Стефана Дечанског се појављује четири пута, а лик цара Душана, који је манастир завршио, пет пута – објашњава део историје Високих Дечана отац Петар.
Саграђен 157 година пре открића Америке
У комплексу трпезарије и конака манастира и данас се чувају сигурно најстарије свеће воштанице на свету, које је манастиру даровала кнегиња Милица. Имала је тада кнегиња, удова кнеза Лазара, у монаштву Евгенија, повода за то.
После Косовског боја запустели су српски манастири због турског освајача. Уверила се у то кнегиња која је обилазила манастире свуда по Косову. Манастир Високи Дечани „био је у жалосном стању“, говорила је и написала тада кнегиња Милица. У својој другој посети Високим Дечанима са синовима, Стефаном и Вуком, 1397. године, кнегиња је даровала манастиру две велике свеће воштанице, дуже од два метра. Заветовала је монаштво да их чувају са колена на колено и да их упале искључиво ослободиоци Косова.
Завет кнегиње, остављен у аманет, поштовао се и верно преносио у Дечанском братству. Са колена на колено. Вековима.
– Иако је Србија призната као самостална држава на Берлинском конгресу 1878. године, а Косово ослобођено тек октобра 1912. године, воштанице кнегиње Милице су упаљене 28. августа 1924. године, 527 године од датог завета удове кнеза Лазара 1397. године. Први их је упалио, тог 28. августа, на Госпђиндан, Александар Први Карађорђевић. У Споменици (спомен књига) која се чува и данас у Високим Дечанима, постоји потпис краља Александра Првог и официра Краљеве гарде – каже архимандрит Сава Јањић.
Данас се свеће налазе у трпезарији манастира са леве и десне стране иконостаса који је некада био у манастиру. Данас су сигурно најстарије свеће на свету и има им 619 година. Свеће ослободилаца Косова сведоче векове и питају се ко ће их упалити други пут!?
Знаменитост Високих Дечана је и висећи округао метални хорос, у близини моштију Светог Стефана Дечанског, који се упокојио пре 685 година, 24. новембра по новом календару у граду Звечану. Монаси и историчари сведоче да је хорос исклепан од оружја Косовских јунака.
Код свих освајача који су запоседали Косово, манастир Високи Дечани је имао посебан значај, па су све окупаторске војске Косова имале посебне јединице које су штитиле манастир, углавном само од Албанаца. Турци су имали посебну стајаћу војску – низаме, који су штитиле манастзир. То је радила и аустроугарска војска као и окупатори у оба светска рата.
У слободи само 199 година
И данас, од јуна 1999. године, манастир Високи Дечани су једини манастир на Косову и Метохији који обезбеђује Кфор. У 681 година дугој историји светиње, Високи Дечани су били више под окупацијом него у слободи. Тако је светиња била 482 године под окупацијом (и данас), а у слободи тек 199 година!?
Високи Дечани су редовно у пажњи и због тврдњи неких из света, да су манастир у средњем веку посетили ванземаљци, што се може видети, тврде они, на чувеној фресци „Распећа Христовог“. Ерик фон Деникен, швајцарски уметник, писац, новинар и мистериолог, који у својим радовима популарише палеоконтакт и теорије старовековних космонаута, тврди да је доказ о посети ванземаљаца планети Земљи настао још у 14. веку и да је осликан баш на фресци „Распеће Христово“.
Међутим, монаси у Дечанима имају другу теорију. Поузданију.
– Циљ мајстора који је живописао био је да заправо прикаже како су и небеска тела осетила сву трагедију Христовог распећа… Земља се потресла…. Сунце помрачило… То што ове представе неки уместо као персификована небеска тела, виде као ванземаљце, ствар је индивидуалаца. На чувеној фресци „Распеће Христово“, која се налази у наосу манастира, представљена су заправо небеска тела, а не ванземаљски бродови како неки тврде – вели архимандрит Сава.
Реч је о стандардној персонификацији Сунца и Месеца, која је у Дечанима решена на необичан начин. Сунце је иначе, симбол Новог Завета, а Месец, Старог завета –говоре у Дечанима.
Градитељ, фра Вита
Из два каменолома која се налазе два – три километра западно од манастира, узиман је и довлачен мермер за градњу манастира Високи Дечани, задужбине Стефана Дечанског.
Главни градитељ манастира био је фра Вита Которанин из Приморја. Изнад врата манастира са јужне стране у камену стоји уклесано име градитеља узвишених Дечана.
Зоран ВЛАШКОВИЋ