„Аспен Фармакер“, једна од највећих фармацеутских компанија на свету, размишљала је чак и о могућности да уништи своје постојеће залихе лекова за лечење тумора како би изнудила повећање њихових цена у Европи, пренео је британски „Тајмс“ позивајући се на документе у свом поседу, међу којима су презентације, те интерна електронска преписка запослених те компаније.
Идеја о повећању цене у Аспену, комапнији из Јужноафричке Републике која своје европске операције води из Даблина, појавила се након што су од британске компаније „ГлаксоСмитКлајн“ (ГСК) купили права на портфолио онколошких лекова „Цосмос“. Права су купили 2009. у склопу 273 милиона фунти вредног уговора, према којем је ГСК припао 16-постотни удео у комапнији. ГСК га је после продао, по цени од око 2,2 милијарде долара.
„Космос“ лекови нису били патентирани, а нису имали ни конкуренцију од других произвођача, пише „Тхе Тимес“. Међу њима су били „бусулфан“ и „клорамбуцил“, лекови за леукемију, „меркаптопурин“, који се користи за лечење лимфобластичне леукемије која се јавља код деце, те лекови за неколико врста тумора честих код старијих особа. За неке од тих лекова постојале су алтернативне терапије, али ограниченог домета, па су њихови били траженији.
Законска рупа
„Аспен“ је успео да повиси цене у Енглеској и Велсу. Тамо је 2013. године искористио законску рупу према којој компанија може да повиси цену ако одустане од постојећег имена бренда, пише „Јутарњи лист“.
Брендирани лекови подлежу строгим контролама цена, али ограничења се не постављају у случају небрендираних генеричких лекова. С обзиром на то, цена кутије „бусуфлана“ је у Енглеској и Велсу порасла с 5,20 на 65,22 фунте, дакле за 1100 посто. Клорамбуцил је поскупео с 8,36 на 40,51 фунту. Документи којих се „Тимес“ домогао показују како је „Аспен“ од 2012. године покушавао системски да повиси цене лекова које су здравствени системи неких европских држава плаћали.
Није намерно
Извјештаји о несташици лекова „Космос“ стизали су и из других земаља у то исто време, укључујући Немачку, Грчку и Белгију.
Денис Денчер, извршни директор „Аспен Фарма Јуроп“, изјавио је за „Тајмс“ како је повисивање цена било на “нивоу који је прикладан за промовисање дугорочног одрживог снабдевања пацијената” и да су биле дигнуте с “врло ниске и неодрживе базе”. Није, јасно, навео за кога је та база била тако ниска и неодржива: на својим веб страницама се отворено хвале како је њихова тржишна капитализација око десет милијарди долара. А вероватно не би била таква да се не понашају по обрасцу који су разоткрили новинари лондонског „Тајмса“.
Извршни директор Денчер за „Тајмс“ је признао да је било несташице лекова, али негирао је да је она намерно изазвана. Како би решили проблеме у снабдевању, тврди, у нови производни погон у Јужноафричкој Републици инвестирали су 55 милиона фунти. Потенцијално уништавање лекова нису коментарисали. Британске су власти летос, као одговор на истрагу „Тајмса“, законом држави омогућиле да снизи цене лекова ако се процени да су претеране.
„Аспен Фармакер“ овим је понашањем само одиграо на руку свих оних који тврде да фармацеутске компаније немају много везе с етиком. И да интензивно раде на повећању цена, не бринући уопште за питање доступности тих лекова потребнима. Ствар је утолико гора што је реч о комапнији која је основана још 1850, а излистана на берзи 1997. године. Највећа је фармацеутска компанија у Африци и запошљава нешто више од 6.300 радника.