Покрштавање и германизација Западних Словена је довела до великог незадовољства и отпора словенског становништва. Тако је 983. дошло до великог устанка словенских племена Љутића и Бодрића. Центар устанка је била Ретра, једно од главних упоришта Љутића. Устаници су успјели да протјерају надбискупа магдебуршког Гизилхера и да спале Хавелберг, бискупову резиденцију. Три дана касније, уништен је и Бранденбург. Бодрићи су нападали бискупије у Олденбургу, манастир код Калбеа а према Титмару Мезербуршком Бодрићи су напали и Хамбург. Устанак је врло брзо прерастао у праву пријетњу њемачкој доминацији. Саксонци су успијели да спријече да Словени пријеђу Лабу и тако добили на времену. Марграви Мајзена, Лусатије и Нордмарка и бискуп од Халберштата су се удружили против Словена. Словенском устанку је дошао крај у близини Штендала. Иако овај устанак није трајао дуго, био је значајан јер је било потребно да се велике снаге ангажују да би се Словени умирили. Словенски успјеси су приморали њемачке принчеве и грофове да се уједине. Иако је устанак угушен, Љутићи су успјели да сачувају колику-толику независност иако су већ 985. били под ударом Нијемаца и Пољака под Мјешком I.
Историја Срба