(ВИДЕО) Више од 3 милиона грађана предало венчано и дечје прстење и накит за прикупљање 227 тона злата како би се држави помогло током кризе

Када је Азијска финансијска криза крајем деведесетих погодила Јужну Кореју, милиони грађана одлучили су да ураде нешто што је до тада деловало незамисливо – добровољно су предали своје златне предмете како би помогли држави да изађе из економске катастрофе.

За свега неколико месеци, између јануара и априла 1998. године, у акцији је учествовало 3,51 милион људи. Грађани су предали укупно 227 тона злата, чија је тадашња вредност процењена на 2,13 милијарди долара. Кампања је покренута у тренутку када је Јужна Кореја била приморана да прихвати пакет помоћи Међународног монетарног фонда (ММФ) вредан 58 милијарди долара.

Редови испред банака већ првог дана

Акција је званично почела 5. јануара 1998. године. Већ од раног јутра испред шест банака одређених за пријем злата формирали су се дуги редови грађана.

Идеју је покренула национална телевизијска мрежа КБС као позив грађанима да помогну земљи у тренутку велике финансијске кризе. Циљ је био да се повећају девизне резерве државе како би могла да испуни међународне обавезе и стабилизује економију.

Првобитно је било планирано да кампања траје кратко, али је одзив био толико велики да је продужена до 30. априла исте године.

За само два дана злато је предало око 500.000 људи, до 15. јануара број учесника достигао је милион, а до краја месеца чак 1,67 милиона. На крају акције учествовало је 3,51 милион грађана, односно приближно 23 одсто свих домаћинстава у Јужној Кореји.

Људи су доносили успомене, а не само драгоцености

Највећи део прикупљеног злата није потицао из компанија или државних резерви, већ из породичних домова. Грађани су доносили предмете које су чували годинама, а који су за многе имали далеко већу емотивну него материјалну вредност.

Младенци су се одрицали венчаног прстења, родитељи су предавали дол-бањи – традиционалне прстенове од 24-каратног злата који се у Кореји поклањају деци за први рођендан као симбол среће и благостања.

Међу донацијама нашли су се и војна одликовања, олимпијске медаље, породични поклони, као и драгоцености које су се преносиле с генерације на генерацију.

Кампањи се придружио и кардинал Стивен Ким Соу-хван, који је донирао златни крст добијен 1969. године приликом именовања за кардинала, чиме је додатно подстакао грађане да учествују.

Злато је топљено и продавано у иностранству

Током четири месеца прикупљено је око 227 тона злата, које је потом топљено у полуге и продавано на међународном тржишту. На тај начин држава је долазила до девиза потребних за сервисирање спољног дуга.

Укупно прикупљених 2,13 милијарди долара представљало је око 3,7 одсто пакета помоћи који је ММФ одобрио Јужној Кореји.

Иако сама кампања није могла да реши економску кризу, представљала је важан део ширег плана опоравка који је подразумевао реструктурирање великих компанија, отварање економије страним инвестицијама, фискалне реформе и промене на тржишту рада.

Кредит ММФ-у враћен пре рока

Поред финансијског ефекта, акција је постала симбол националног јединства. Милиони људи показали су спремност да се одрекну личних драгоцености како би помогли држави у једном од најтежих економских периода у њеној историји.

Током кампање значајно су повећане златне резерве Банке Кореје, а ова грађанска мобилизација остала је упамћена као једна од највећих те врсте у модерној историји земље.

Јужна Кореја је успешно завршила отплату кредита Међународном монетарном фонду у августу 2001. године, готово три године пре рока предвиђеног споразумом о финансијској помоћи.

Нова.рс

Морате прочитати

Оставите коментар Одустани од одговора