Витезовић о (не)чистоти српског језика: Развојем бирократије почела је да буја употреба туђица

И латиница је наше књижевно писмо, јер је њиме објављено на хиљаде књига и објављују се и даље. И она је код нас друго писмо за поштовање. Али то поштовање не сме бити науштрб ћирилице

Српски језик, без обзира на глобализацију и велики улазак страних термина, остаје словенски језик. Што се тиче туђица, ми те грешке, силне и многоструке, правимо неконтролисано, мимо тзв. дозвољене, највише техничке терминологије, а које би можда биле мање да је прихваћен Стеријин пројекат у Друштву српске словесности о стварању Називословног српског речника, коме се, нажалост, противио Вук, сматрајући да ће народ правити речи које му у језику недостају и убудуће.

Уплив туђица, понајвише англицизама, донела је тзв. глобализација. Томе су власти понајвише доприносиле. Већ у првом уставу после Сретењског устава нашао се велики број германизама, како се држава организовала на матрици Берлинског конгреса. Развојем бирократије почела је да буја употреба туђица без правог поимања и њихових изворних значења. Бирократија је туђице увела у народ у неограниченој мери.

Својевремено сам, као уредник, усаглашавао акције за чистоту језика, које је водио ондашњи високотиражни лист Јеж. Акција је била иницирана ставовима француских академика за чистоту француског језика и књигом Мука са речима Милована Данојлића, где се и први пут појавио назив туђица. У полугодишњој анкети јављали су се најугледнији професори језика, академици и писци. Што се тиче употребе ћирилице, мислим да је њено место одређено Уставом Србије и главна одговорност је државе, државних управа и просветних институција што се то уставно право и дужност не поштује у потпуности.

И латиница је наше књижевно писмо, јер је њиме објављено на хиљаде књига и објављују се и даље. И она је код нас друго писмо за поштовање. Али то поштовање не сме бити науштрб ћирилице.

Што се школе тиче, то је питање њених програма, у којима би матерњи језик, као што је то свуда у свету, имао програмску предност и највећи број часова. О односу породице према језику, то је ствар какав однос имају родитељи према матерњем језику и колика им је брига и одговорност према сопственој деци.

 

nedeljnik

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *