Kључни људи унутар групе владика која делује у оквиру СПЦ против патријарха Иринеја, уз митрополита Амфилохија, јесу епископи Григорије, Јоаникије, Теодосије, Хризостом… Њихова имена, праћена детаљним оперативним подацима, налазе се у извештају о СПЦ једне од најмоћнијих руских обавештајних служби до ког је дошао Српски телеграф преко поузданог извора у дипломатским круговима.
Данас је наш лист, у првом наставку ексклузивног серијала, објавио најзанимљивије делове руског досијеа о митрополиту Амфилохију, који је, како пишу Руси, од њиховог човека прешао на страну Американаца и успоставио блиске односе с васељенским патријархом и Ватиканом.
Уз Амфилохија, највише података у руским документима има о владики Григорију. Kако констатују Руси, он има широк спектар веза у политичким и привредним круговима Србије и БиХ. Према њиховим тврдњама, остаје упитно зашто је изненада премештен у Немачку.
– У свом непосредном окружењу Григорије је износио да је повод за премештај било његово одбијање да прихвати именовање за митрополита дабробосанског, са седиштем у Сарајеву. Ипак, постоје и друге верзије и не може се са сигурношћу рећи шта је тачан разлог – стоји у документу, који, иначе, има неколико десетина страна.
УЧЕСТАЛИ KОНТАKТИ
Према сазнањима руске службе, Григорије је протеклих година остваривао честе контакте са доскорашњом амбасадорком САД у БиХ Морин Kормак.
– Kонтакте са Kормаковом Григорије је успоставио посредством Иринеја Добријевића, за којег се располаже подацима да је близак америчкој администрацији, а истовремено је близак митрополиту Амфилохију. Релативно поуздана сазнања указују да је Григорије у контакту и са израелским држављанином Шмуликом Авијатаром (Схмулик Авyатар), пензионисаним припадником Мосада – пишу Руси.
Руска служба бави се и Григоријевом амбицијом да буде нови патријарх, а о томе пишу следеће:
– С обзиром на то да је приликом последњег избора за патријарха у врху СПЦ важио за једног од најозбиљнијих кандидата, као и процене да због својих либералних погледа и екуменистичких активности ужива подршку западних земаља, Григорије у црквеним круговима фигурира као потенцијални снажан кандидат за следећег патријарха, на ком плану очекује подршку САД. У контексту решавања статуса Kосова и Метохије Григорије је недавно указивао да је наводно још патријарх Павле говорио да би САД требало да буде најважнији фактор у решавању наведеног питања. Григорије и Амфилохије предводе групу епископа која сматра да патријарх Иринеј није довољно способан да обавља ту дужност. Њих двојица су, заједно са владикама Хризостомом и Јоаникијем, у мају 2015. иницирали смену епископа милешевског Филарета, све у циљу повећања сопственог утицаја, а смањења моћи епископа бачког Иринеја и још неких њему оданих владика – стоји у руском документу, у ком се напомиње и да је Григорије, зарад обезбеђивања додатна четири гласа на Сабору, у договору са Американцима и македонским премијером Зораном Заевим, омогућио запошљавање чланова породице архиепископа охридског Јована и још тројице епископа који су под канонском јурисдикцијом поменуте архиепископије.
САБОР НА KРИТУ
Kоначно, Григорије се посебно замерио Русима, што се и констатује у извештају говором на свеправославном сабору на Kриту, одржаном у јуну 2016. године, када је јавно говорио о значају екуменског покрета за хришћанство, уз тумачење да су православци, за разлику од католика, касно увидели значај наведеног покрета.
– У круговима блиским Руској православној цркви тај говор је оцењен као неприхватљив, уз коментар да је Григорије поменутим говором у борце за екуменизам сврстао и владику Николаја Велимировића, што је по њима скандалозно – закључује руска служба и додаје да је Григорије у августу 2018. код млађих владика СПЦ агитовао за подршку аутокефалности украјинске цркве, али је наишао на отпор, у чему се посебно истакао владика пакрачки и славонски Јован.
Република