Надам се да се сви сећају да је актуелни премијер и изабрани председник пре коју годину често хвалио Макса Вебера и његову тезу о благотворном утицају протестантске етике на богатство народа и дух капитализма. Протестантска етика се у премијеровој интерпретацији, додуше, сводила на култ рада, често понављане тврдње о спремности да се ради цео дан, толико пуно да се грађани морају примати у 5 ујутро, пошто за касније сусрете нема термина.
Иако се протестантизам – према Веберу – односио према раду и успеху на овом свету заиста као према знаку божије милости и испуњења човекове сврхе, то није све што је обележавало дух протестаната 16. и 17. века. Код нас се иначе о протестантизму и мало прича и мало зна. Махом сматрамо да је протестантизам неки мали неспоразум на ,,Западу”, али да је то у ствари исто. То баш и није сасвим тачно. Протестантизам је својевремено представљао драстичну промену у начину веровања, која је због своје дубине изазивала деценијске ратове. Укратко, протестантизам је променио начин путем кога се комуницира са Богом.
Уредник портала ,,Двоглед”