Мапа Војне Крајине 1742. године
Срби су, од 15. до 19. столећа имали своју самоуправу, потчињену једино аустријском цару. Простирала се на територијама Републике Српске Крајине (успостављене од 1991. до 1995), а простирала се и на друга подручја -Бар чак до Арада у Румунији.
СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ О СРБИМА У АУСТРИЈИ У XIX СТОЛЕЋУ
1. Павле Јосиф Шафарик је 1840. године написао у Словенском народопису да је у Аустрији 2.590.000 православних Срба. То су биле области: Далмација, Лика, Кордун, Банија, Славонија, Барања, Срем, Мађарска и Војводина. У исто време, Хрвата је у Аустрији било само 1.153.000, иако је Шафарик у ову бројку унео и Србе католике. Тада, Срби католици нису знали да ће се њихови потомци, заиста, убрајати у хрватску нацију, па ће Срби, од двадесетог столећа, бити једини народ на свету који неће имати ни једног католика.
2. Руски професор Пипин и пољски Спасевич разврстали су Србе православне вере у Аустрији (како их је набројао Шафарик) на следећи начин:
А) Војводина и Банат 532.000
Б) Славонија и Славонска војна граница 738.000
В) Хрватска и Хрватска војна граница 629.000
Г) Јужна Крањска (данас Словенија) 40.000
Д) Истра и Мађарско приморје 254.000
Ђ) Далмација 391.000
Укупно православних Срба у Аустрији 2.584.000
Брахели, бечки професор статистике упоређује Србе и Хрвате у Аустрији:
Х р в а т и
А) У цивилној и војној Хрватској 625.000
Б) У Хрватској војној граници 480.000
В) У Крањској 17.583
Д) У Истри и Кварнеру 88.343
Ђ) У Мађарској 71.962
Е) У Војводини 2.860
Ж) У Аустрији 6.460
З) У Моравској 720
И) У војсци 36.000
Укупно Хрвата у Аустрији 1.329.000
С р б а
А) У Далмацији 378.676
Б) У Војводини 384.046
В) У Славонији 222.062
Извор: : Трипод (Слободан Јарчевић: Средњовековни документи о Србима у Крајинама)
ЗАСЛУГЕ СВЕШТЕНИКА СТОЈАНА ШОБАТА
Стојан Шобат, прота и национално-просветни радник, родио се 1740. године у Дебелом Брду у оточкој регименти Војне крајине. Учио је школу код личких парохијских свештеника. 5. априла 1764. постао је свештеник у Дебелом Брду, а 10. јануара 1782. произведен је за кореничког проту. 1793. основао је српску школу у Билићу, а помагао је оснивање и издржавање сличних школа у Госпићу (1799) и Кореници (1801). Снажним родољубивим проповедима будио је и дизао српску свест у Лици и Крбави. Са том тенденцијом саставио је 1772. Катихизис. То је дело штампано 1813. у Венецији под насловом: „Наука христианска“. Стојан Шобат умро је у родном Дебелом Брду 1830.
Катихизам проте Шобата штампан је на малој шеснаестини на 64 стране, а трошком владике Мојсеја Мијоковића. Овај катихизис није познат под именом проте Стојана Шобата, него под именом „Вопроса“.
„Вопрос. Кто јеси ти?
Отвјет. Аз јесм человјек, Серблин, христианин.“
А мало затим:
„Вопрос. По чему зовеш се Серблин?
Отвјет. Зовем се по роду и слову оних људи од којих происходим, а који именују се Сербли.“
Тако је лички свештеник Стојан Шобат још 1772. године, и пре Доситеја Обрадовића дефинисао појам Србин. Још и више, он има јасан осећај националне припадности 17 година пре Француске револуције, којом је отпочео процес стварања модерних нација.