Војников спис, назван по пољском антиквару, је књига чија шифра до дан данас није проваљена
Једна од најенигматичнијих књига на свету репродуковаће ће се у Шпанији, а ради се о рукопису Војних, написаном на средњовековном пергаменту на језику који ни највећи криптографи света никада нису успели да дешифрују.
Стотине истраживача провеле су живот покушавајући протумачити ту мистериозну књигу са страницама исписанима елегантним рукописом, с илустрацијама чудних биљака и цртежима голих жена. Дело начето временом излази тек ретко из сефа библиотеке Бејнеке универзитета Јејл у САД. Али, мала издавачка кућа са седиштем на северу Шпаније Силое коначно је након десетогодишњег напора добила дозволу за репродукцију и штампу од готово хиљаду примерака, на велико весеље директора издавачке куће.
Додирнути Војника је стварно нешто посебно, рекао је Хуан Хозе Гарсиа на задњем спрату музеја књига где је седиште издавачке куће, неколико улица од чувене готске катедрале у Бургосу, на северу Шпаније. Специјализован у објављивању факсимила, врло верних репродукција старих рукописа, Силое је купио права репродукције за непознат износ како би објавио 898 реплика. Намерава издати толико верне факсимиле манускрипта Војних да ће се виђети мрље, рупе и подеротине које је доживио стари пергамент.
Силое намерава продати сваку репродукцију за седам до осам хиљада евра и тврди да је готово 300 купаца већ резервисало примерак. Рејмонд Kлеменс, конзерватор библиотеке , објашњава да је Јејлч одлучио препустити права на репродукцију дела ‘јер га је јако велик број особа желио консултовати’. Ако допустимо да се манускриптом рукује толико често, то ће га уништити. Бројне су теорије о тајанственом аутору тог рукописа чије име потиче од особе која га је открила, пољског антиквара Вилфрида Војника, око 1912. у Италији.
Kад је рукопис подвргнут датирању 2009. откривено је да је настао између 1404. и 1438. године. Библиотека сваког месеца прима хиљаде мејлова особа које мисле да су откриле мистерију ‘кода’ кориштена при писању дела. Силое намерава да утроши 18 месеци за производњу првог факсимила рукописа од 200 страница, једва нешто већег од џепне књиге.
Њузвик