Контрола се обавља на целој деоници између две контролне тачке аутопута, а возач може да буде евидентиран иако је на појединим деловима пута возио спорије, али уколико му је укупна просечна брзина била већа од дозвољене.
Ласерски уређаји који се користе у Србији имају декларисани домет и до 1.830 метара, али је њихова практична ефикасност у свакодневним условима знатно мања. Дуал радари могу истовремено да контролишу више саобраћајних трака, док камере на аутопутевима рачунају просечну брзину између два контролна портала.
Возачи често претпостављају да полицијски радар може да измери брзину аутомобила тек када му се возило приближи на неколико десетина метара. Међутим, поједини ласерски уређаји које користи саобраћајна полиција имају декларисани домет мерења и већи од једног километра.
Ипак, у пракси то не значи да ће сваки аутомобил моћи да буде поуздано идентификован и да ће прекршај бити документован са толиког растојања.
Практичан домет мерења брзине је око 300 метара
Управо је разлика између техничког домета уређаја и његове практичне примене важна за разумевање начина на који се данас контролише брзина на путевима Србије.
Наиме, према подацима које су саговорници из саобраћајне полиције раније изнели за „Блиц“, међу уређајима који се користе налазе се Т Ласер ИИИ и Фама Ласер ИИИ. Први, према тим подацима, има декларисани опсег мерења од приближно три до 1.830 метара, док је код другог максимални домет око 1.800 метара.
Међутим, декларисани максимум није исто што и удаљеност на којој се уређај уобичајено користи у саобраћајној контроли. Према објашњењу саговорника „Блица“, у идеалним временским условима ови уређаји могу да мере брзину и са удаљености од око 1.000 метара, док је њихов практични домет у просечним условима до приближно 300 метара.
Ласерски радар мери и удаљеност возила
За разлику од класичног радара, који брзину одређује на основу Доплеровог ефекта, ласерски уређај, односно лидар, користи ласерске импулсе који се одбијају од возила. Мерењем времена њиховог повратка одређују се удаљеност и брзина аутомобила.
Тако техничка документација произвођача Фама Ласер ИИИ наводи опсег мерења удаљености од три до 1.800 метара. Ипак, посебно је занимљив податак о могућности препознавања регистарских ознака – њихова видљивост на дневном светлу типично је до 150 метара, а максимално до 200 метара. Ноћу је, према спецификацији произвођача, максимална удаљеност видљивости регистарске ознаке око 100 метара уз инфрацрвено осветљење.
То показује зашто је важно разликовати мерење брзине од идентификације возила. Дакле, овај уређај који користи српска саобраћајна полиција може да измери брзину на већој удаљености, али могућност јасног “препознавања” регистарске ознаке возила и те како зависи и од оптичког система, услова видљивости и начина на који се снимак користи.
Дуал радар може истовремено да контролише пет трака
Поред ручних ласерских уређаја, саобраћајна полиција користи и такозване дуал радаре, који представљају другачији систем контроле.
Како је својевремено објаснио мајор саобраћајне полиције Владимир Вида, овај уређај емитује два радарска снопа.
- Један одређује брзину возила, док други служи као контролни и помаже да се утврди тачан положај возила, односно саобраћајна трака којом се креће. Дуал радар може истовремено да мери брзину возила у пет саобраћајних трака, без обзира на то да ли се она крећу ка уређају или се од њега удаљавају – рекао је медијима Вида.
Уз то, за разлику од класичног ручног радара, код којег полицијски службеник усмерава уређај ка конкретном возилу, дуал систем може истовремено да прати више возила и документује прекорачење брзине без њиховог заустављања на лицу места.
Камере на аутопуту не мере брзину на исти начин
Коначно, међу уређајима које МУП користи за контролу брзине на путевима Србије, посебан систем представљају камере за мерење просечне брзине на аутопутевима. Важно је знати да ни оне не функционишу као класични радар.
Камере на контролним порталима, наиме, бележе регистарску ознаку и време проласка возила. Како је објашњено из сектора саобраћајне полиције, када аутомобил прође другу контролну тачку, систем израчунава колико му је времена било потребно да пређе познату деоницу, а затим на основу односа пређеног пута и времена одређује просечну брзину.
Практично, то значи да ове камере бележе време проласка на улазној и излазној тачки, а софтвер израчунава просечну брзину возила између њих.
Контрола се обавља на целој деоници између две контролне тачке аутопута, а возач може да буде евидентиран иако је на појединим деловима пута возио спорије, али уколико му је укупна просечна брзина била већа од дозвољене.
Espreso/ Blic