За 600 евра живе цео месец у Тунису

Последњих година све већи број наших добростојећих пензионера хладне дане проводи у северној Африци. Остају од три до 12 недељa, јер за 72.000 динара са урачнунатим превозом добију „ол инклузив“ услугу

ХЛАДНЕ зимске дане у Србији наши мало имућнији пензионери све чешће замењују за сунце у Тунису. У односу на лане, број најстаријих туриста који се ове зиме упутио ка афричком континенту повећан је за трећину. Од децембра прошле године до сада, већ је 1.500 путника у „златном“ добу оверило карте за најсевернију афричку земљу. За готово исти новац који би за месец дана потрошили у Србији, у Тунису уживају у лепом времену и у ексклузивним хотелима уз „ол инклузив“ услугу.

Као и ласте, и српски пензионери чим почну први хладни дани пакују своје кофере и спремају се за пут у топлије крајеве. Остају тамо најмање три недеље, а много од њих греју се на топлом афричком сунцу и по три месеца. У зимском периоду, за 600 евра по особи, могу да остану и месец дана.

Београђанка Милица Сентић (84) недавно се, после месеца дана боравка, вратила из Суса.

АРАНЖМАН
ИЗ године у годину српски пензионери су стандардна клијентела – кажу у агенцији „Санлајн тревел“. – Обично крећу од половине јануара и остају по месец-два. Цене једномесечног аранжмана у том периоду су ниже него у марту, када су 670 евра по особи за „ол инклузив“ услугу у хотелу са четири звездице и уз авионски превоз.

– Последњих десетак година зиме проводим у Тунису – каже наша саговорница. – Сус је одлично место за старије људе. У хотелима влада готово породична атмосфера, јер запослени у угоститељству заиста брину о нама. Врло су љубазни, брижни, пажљиви, воле нас и поштују. У овој тури, са мном је било још деветоро мојих вршњака из Србије. И сви смо презадовољни.

Презимљавање у Африци, према речима госпође Сентић, није „патент“ само српских пензионера. Уз наше, у туниским хотелима од три до пет звездица, где је у цену аранжмана „све укључено“, по неколико месеци најчешће одседају и времешни туристи из других земаља, а нарочито из Немачке и Канаде.

– Пре терористичких напада, наши туристи су радо одлазили у Тунис, али се потом, због страха за безбедбност, њихов број знатно смањио – прича Сентићева. – Међутим, према мом искуству, у Тунису се чини све да туристи буду безбедни. При уласку у туристичке зоне и хотеле контроле су ригорозне, на сваком кораку су полицајци у цивилу, чак и на хотелским плажама, на које долазе искључиво гости хотела.

Брачни пар Митић, са београдског Црвеног крста, већ деценију и по зимске месеце такође проводи у Тунису. Одлазе два пута годишње и тамо бораве најмање три недеље, а често остају и до три месеца.

– После 15 година, ово је први пут да смо морали да пропустимо путовање због здравствених прегледа, али се надамо да ћемо на јесен наставити традицију – кажу Нада (86) и Слободан (87) Митић. – Иако су цене врло повољне, и многима је можда и исплативије да зими бораве у Тунису уместо у Србији, нама финансијски моменат није био главни „мамац“. За нас су пресудни пријатно време, блага клима и идеaлне температуре за наше године, као и нежност и пажња свег особља, од собарица до директора. Тамо имамо прави, истински одмор.

Нада и Слободан Митић

САРМА УЗ ШУМ ТАЛАСА

ОСОБЉЕ у туниским хотелима је после деценија дружења с нашим туристима научило српски језик, а специјализовали су се и за спремање неких наших традиционалних јела, док је у собама неких хотела обезбеђен и сатeлитски програм РТС. Тако наши пензионери и преко Средоземног мора зиме проводе уз сарме, гибанице и домаће серије и емисије. Једино што уместо магле, кише, снега и мраза имају сунце и шум таласa.

novosti.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *