Био је то септембар 1996. године. Пре 30 година Слободан Милошевић је изгубио изборе у Београду. И веровали или не на страначким органима је признао пораз. Али онда је уследио позив који је све променио. Небојша Човић испричао је једном приликом како је тада, када је био високи функционер СПС, покушавао да убеди Милошевића да социјалисти нису покрадени на изборима.
„Ми смо изгубили Београд у првом кругу. То је био септрембар 1996. Цело руководство СПС је тада отишло на разговор са Милошевићем. Он је сазвао састанак у Председништву Србије на коме је био врх пратије. На том састанку Милошевић је био потпуно нормалан. Рекао је – лоше сте радили, нисте урадили довољно послова, више сте имали сукоба са ЈУЛ-ом него са опозицијом. И то је било тачно. ЈУЛ је правио да тако кажем мостове где нема река“, рекао је својевремено Човић.
Истакао је да је СПС и пре тога имао проблеме са ЈУЛ-ом. Према његовим речима Зоран Тодоровић Кундак је једном приликом покушао да уђе у СПС и да он координира као члан ЈУЛ-а и да контролише шта раде Извршни одбор градског одбора СПС, ГО градског одбора СПС.
„Дакле, нама је Милошевић на том састанку рекао – Изгубили смо изборе и молим вас да господски предате власт. И сасвим нормално се човек понаша. Е промена настаје увече негде око 19 часова када добијамо хитан позив да је за 20 часова заказана седница Главног одбора СПС на Студентском тргу. Долазимо на седницу и излази Горица Гајевић, тада генерални секретар СПС која каже да смо ми покрадени на изборима.
„Ја могу да причам за Београд и могу да кажем да сигурно нисмо покрадени на изборима јер штампали смо ми листиће, бирачки одбори су наши, изборне комисије су наше, па све је брате мили наше. Како смо ми то покрадени?, питао сам Горицу тада.
После мене реч је узео Никола Шаиновић који потврђује да смо ми покраде и да морамо да уђемо у процедуру жалби, понављања избора. Када сам тражио да ми дају пример онда су ми навели како је на 50 метара од бирачког места био неко са беџом СПО-а итд. Ја на то нисам хтео да прихватим и од тада крећемо у офанзивно неразумевање“, испричао је Човић у емисији „А шта ви мислите“.
Као и у свакој партији, рекао је он тада, и у СПС је било оних подгузних и лицемнерних који убеђују Милошевића да су Човић и градска власт против СПС.
„Ми смо се ето одједном променили. Не, него сми ми били веома рационални и то је била једна велика раскрсница која нас је одвела на много тежи пут. Да подсетим, Милошевић је тада у времену блиском пост Дејтону. Он је пре Дејтона био балкански касапин а после Дејтона је био фактор мира. Ја сам му у лице рекао:
– Па шта ће ти човече, не разумем… Републичка власт је СПС а што се тиче локалних власти можда је и то добро да пустимо људе. Да видимо како ће да функционишу.“
Истиче да није веровао у коалицију „Заједно“, што се и показало.
„Сложити заједно Ђинђића, Драшковића и Весну Пешић је нека друга математика. Они су се распали после шест месеци а Зорана нскинули са места градоначелника. Милошевићеви и моји разговори трају све до 10. јануара 1997. Оно што је било интересантно у том периоду од септембра до јануара – било је вечери, а свако вече смо се виђали, када ја долазим код њега а од њега одлази Драшковић. А онда када ја одлазим од њега, код њега долази Ђинђић. А ја у том тренутку у Београду имам 300.000 људи на улицама, имам ону лудачку идеју о контрамитингу где смо за длаку избегли грађански рат а који је неко желео. Град и градска власт су били у контри“, испричао је Човић.
Зашто је Милошевић променио оне вечери свој став?
„Зато што је у том тренутку Мира Марковић са Богољубом Карићем и Митевићем била у Индији. И они су се поподне чули, било је куцо мацо, мацо куцо и било је – куцо шта то радиш, јер стварно дајеш овим шумарима власт?! И онда је кренуо велики обрт. Ја на то све нисам пристао и 11. јануара 1997. сам одржао конферецију за медије и рекао да Град неће то да ради а 14. јануара на моју славу, Светог Василија, сам искључен из СПС“, рекао је Човић.
Интермагазин