Отворено писмо младости и свим слободномислећим грађанима Београда и Србије.
Да, ово заиста могу бити кључни избори, и то је једино наш избор. Наш је избор и за кога ћемо гласати. Али најбитније је гласати. И знати све последице тога да то не учинимо, или то урадимо за погрешну опцију.
Ово је можда последња шанса да млађа генерација одлучи о својој судбини у овој земљи.
Зато се, овим прогласом обраћам пре свега њима, јер сам и сам припадник исте.
Али и свим пристојним, поштеним људима ове државе који баш тако желе живети.
Изласком на ове изборе можемо учинити многе позитивне промене, или макар покушати да спречимо лоше. Неизласком поклањамо легимитет и апсолутну извесност овој другој будућности. А то јесте будућност Ваших синова, деце и унука.
Осврните се око себе, видећете мрачну садашњост, цветање талога и муља против ког су се и много бољи пре нас борили. Отворите очи, видећете угушену слободу мислећег човека и окове окупатора. Видећете много тога ако погледате мало даље, мало иза границе постављене у кутији у коју хипнотисано гледате сваког дана, ишчекујући да све поменуте лепоте бољитка стигну и до Вашег дома. Видећете много шире, али Србију нећете. Сигурно. Јер невидљива је и најбистријем оку, самртно избледела и полако нестаје. Све оно за шта су многи бољи од нас и гинули. Безброј њих, превише.
Све што смо имали и крвљу и заклетвама исписали и одбранили, губимо, сваког дана. Остало је још оно мало Србије да испунимо усуд нестајања започет још од Турака, Угара, усташа и Немаца. Најтрагичније од свега је што се завршни ударац не спрема ударити нико од њих, већ они најгори међу нама, они који су вековима најтежа доба чинили још тежим. Јер „ако је Турчин крвав до лаката, потурица мора бити до рамена“. На корак смо, на последњем степенику до тога да изгубимо све то, себе, државу, територију, слободу, пружену ШАНСУ за нормалнији и бољи живот. И то највише захваљујући онима око нас, али ипак, највише нас.
Негативна селекција након страшних погибија у ратовима довела је до тога да тачно 100 година над нама владају најгори, у различитим формама, али са истим и врло очигледним интересима. И морамо бити свесни да свака следећа година проведена на тај начин значи неизбежну трагедију једног некада храброг и великог народа. Мењале су се боје, али систем је остао исти, опстао и данас прети да попут оног сендвича прегризе и у сласт поједе здраворазумност у овој земљи. С деценијама су нас навикавали да тако мора, чак и треба. Многи су се до данас и навикли, неки окористили, а неки и утопили у такав систем, продајући сопствени понос, достојанство, људскост. И душу.
Сви ми који се с тим нисмо помирили, а још увек гајимо наду да је, баш као некада, могуће пробудити човека који ће победити звери међу нама и дозволити да осване нека лепша Србија, свој најважнији задатак имамо у недељу, 4. марта. Не, ови избори сигурно неће раздвојити жито од кукоља, бар не тако брзо. Ти „људи“ неће нестати тако брзо. Они су ту, у нашим установама, нашим домовима. Понашају се сасвим нормално, изгледају попут нас, али не размишљају попут нас, већ замућено, заблудело. Свест им је промењена и чак иако још нису довољно огрезли у свом паду, сматрају да је све то у ствари за наше добро.
Зато у недељу не сакривајте личне карте Вашим очевима, мајкама, стричевима, декама, бакама. Само их добро, добро погледајте у очи, натерајте да се макар замисле о судбини коју могу запечатити тог дана својим најмилијима. Њима не могу поручити ништа што боље неће управо они сами, сем да, чак и у таквом стању, покушају погледати своје најрођеније директно у очи, и добро размисле о будућности коју им могу наменити.
У њихову подршку не можемо бити сигурни, зато нам мора бити јасно да смо у 04.03 препуштени само и једино себи. Са приликом да не направимо грешке које су управо ти очеви и дедови учинили, да се макар покушамо изборити за покушај да направимо место које су сањали многи пре нас. Изађите и гласајте јер сада заиста имате и за кога, а још више и против кога.
Против нељуди који су се својом најпримитивнијом манипулацијом усудили да окрену наше најмилије против нас. Оне најстарије, најсиромашније, циљали су као оруђе сопствене користи. Док су их понижавали испод најнижег моралног и људског нивоа. Зато не будимо разочарани и кивни на оне које добро познајемо и који свесно ништа не би учинили нажао против нас. Јер они нису свесни. Заиста нису, јер једино несвесни и омамљени, зомбирани и лоботомирани могу бити одбрана овом систему.
Тај бес усмерите на ЊИХ. Наши су преци за слободу морали потезати пушку, Вама је сада довољна само оловка.
То неће бити коначна победа злу, јер је наказна хоботница оваквог система много жилавија него што ико од нас може замислити, увукавши своје пипке у сваку могућу пору нашег друштва, притом је опоганивши на најгори могући начин. Биће нам потребне године до коначне слободе.
Али биће победа, зато ГЛАСАЈТЕ САД, ИЛИ ЋУТИТЕ ЗАУВЕК!
ЈА имам за кога да гласам. Ви одаберите сами, али изађите и… даље знате.
Напишите им својим гласом прву од стотину пресуда за деценије издаје, отимања, насиља и страха.
Мој избор су Двери и Доста је Било, антисистемски покрети и најбоља и једина истинска опозиција оваквом друштвеном поретку. Људи који су, за разлику од других, своје привилегије и каријере жртвовали да би се за нешто борили, да би нешто променили. Бар покушали. Иза себе немају никаквих афера нити удела у 30-годишњем урушавању и пљачкању државе на свим нивоима. Никакве репове.
Не мислим да су безгрешни, нити савршени, али знам да су у овом тренутку најбољи и најправеднији. Људи спремни да задају песницу у главу многоглаве аждаје Једини спремни покренути најнезгоднија питања, понудити конкретна решења, једини који својим поступцима засад нису изневерили поверење својих бирача и на најбољи начин представљали их у Скупштини. А ми смо још одавно заборавили да је Дом Народне скупштине управо то, дом ПРЕДСТАВНИКА НАРОДА, а не својих владајућих интересних касти и партија, потпуно раздвојених од остатка грађана с мишљу да ће вечно остати баш тако како јесте, јер тако јесте најбоље, за њих.
Ако не препречимо тај пут, Србија ће се назвати Партократија, паразитска држава која је убила свог домаћина.
Гласањем у недељу (за сада) нећемо ништа окончати, али можемо започети.
Београђани, млада генерацијо, и сви слободноумни људи, немате другу шансу, ово је једина и последња. Ако пропустимо ову, даљи отпор постаће претежак, скоро немогућ, и готово безвредан. Понестаје нам времена да живимо у будућности коју ћемо кројити својим радом, трудом и знањем. У супротном бићемо њихови и свачији робови.
Не заваравајте се неком другом опцијом, јер и тамо где мислите да „сунце лепше сја“, тамо негде, далеко, нећете имати бољи статус. Бићете странци, до краја живота. Будите сигурни да ово што овде не можете сада, тамо не можете постићи већ сутра и врло лако. Неки преброде све препреке, али многи не, неки не стигну ни до првог степеника.
Нигде Вам, знајте, лепше неће бити него овде. Овде сте рођени, ово је предивна земља у којој сте предодређени живети, стварати, рађати. Не остаје ништа друго, него да се за то одлучите. За почетак изласком на изборе, 04.03.2018.
А нема ли светлије и лепше дужности него изградити такву земљу? Наши преци биће поносни, а биће и наши потомци.
ВОСТАНИ И ГЛАСАЈ!
Аутор: Милош Јовић
Глас Младих