Јосип Броз Тито – самозвани маршал без дана на Војној академију, аустроугарски водники из Првог светског рата и носилац другог места на такмичењу најбољи мачевалаца Аустроугарске.
Биланс комунистичке фантазмагорије о 7 офанзива:
1) Ужичка република – погинуло 233 од 243 припадника Радничког батаљона, убијена 2 Немца
2) Игмански марш – трајао 19 сати, снимљен филм. Албанска голгота у зиму 1915/16, није снимљен филм.
3) Козара – погинуло 2.500 партизана, српско становништво десетковано.
4) Неретва – погинуло 11.915 партизана и 583 немачких војника.
5) Сутјеска – од 22.000 партизана, погинуло је њих 7.400 (односно 1/3 партизанских бораца је погинуло)!
7) Десант на Дрвар – 9.700 партизана и цивила уништено, погинуло 3.000 непријатељских војника.
Београд је ослобођен жртвом совјетске Црвене армије, из чијег строја је избачено 18.900 војника, док је из редова партизана тај број далеко мањи – 2.900.
После рата, донет је Закон о заштити лика и дела Ј.Б. Тита. Један високи официр ЈНА који је писмом рекао Титу, величајући га најпре као војног генија и стратега, да оно на Сутјесци је могло боље, упућен је на лечење у психијатријску болницу, бер се сматрало да само луд човек то може изјавити!
Тито је после рата добио шестоструко звање почасног доктора војних наука – човек коме је само на Сутјесци погинуо сваки трећи војник!