Као Личност, Христос је Богочовек, а не – Богоинтелектуалац или Богометафизичар!
Интелектуалце – предате знању, Земљи, Природи, Космосу, Бићу, једном речи „Земљи“ – њих вара Земља!
Интелектуализам је култ знања као једине реалне моћи и силе: друштвене, државне, космичке, атеистичке.
Револуција (атеистичка) је уврење у остварење филозофије као „највишег знања“ (о бићу, природи, „историји“ и Косомосу).
„Мисао револуције“ је мисао човека који позитивно (револуционарно) оцењује и користи изгубљеност индивидуа (особа, слободних бића) у маси, кад се у тој изгубљености негира и слобода човековог бића.
Саживљен са побудама масе, и сам револуционар се губи у маси. Масовност је највиша вредност сваке мисли и дела револуционара. Масовност мржње, очаја, агресије – даје пуну револуционарну вредност тим страстима индивидуе (истински отуђеног човека).
Поменуте негативне страсти су – револуционарна воља за моћ, баш како ју је умно описао владика у лику побуњеног (и „храброг“!) сатане, у Лучи; у певањима III,IV и V. Мислим да прецизнији и ефикаснији одоговор (од овог Његошевог) на Марксову тезу о „револуцији као остварењу филозофије“ („Тезе о Фојербаху“) – није дат у светској поезији и филозофији: једини до данас прави пун одговор на Марксову (или ма коју тоталитарну) мисао револуције (тј. удара на Логос) јесте – одговор Његошев, православни: у одбрану Логоса и човекове Луче.
А православни, једини ефикасни отпор „мисли“ (тј. идологији) револуције и света технике, јесте човекова свест о тајни човекове личности! О тајни која је – као и сам Логос – недоступна Разуму и филозофији, јер је доступна само тајни вере, Литургији!
Жарко Видовић, Историја и вера /одломак из есеја Нека буде царство небеско и ми у њему и на земљи као на небу!/ Светигора, Цетиње, 2008