Да је романса између Лазе Kостића и Ленке Дунђерски једна од највећих српских љубавних прича већ је добро познато. Њен трагичан крај изнедрио је најлепшу српску љубавна песма „Санта Мариа делла Салуте“, којом је тада већ остарели сомборски поета заправо подигао Ленки непролазни и величанствен споменик.
Много од њихове платонске љубави сачувано је у Лазиним писима и Ленкином дневнику, али је дуго остало непознато да је песник, у очајничком покушају да се склони од лепе кумице, дошао на идеју да је уда за тада 39-годишњег Николу Теслу.
Писма која је послао великом научнику објављена су 2010. у Годишњаку Градског музеја у Сомбору. Лаза Kостић и Никола Тесла срели су се у Пешти 1892. године, где је научника посетила делегација Велике школе да би га позвала да посети Београд, а један од чланова делегације био је и велики песник. Тесла је исте године, први и једини пут, дошао у српску престоницу, али је са Лазом постао искрен пријатељ.
Њихова преписка трајала је дуже од деценију. Извесно је да идеју да га ожени богатом војвођанском наследницом Kостић Тесли није изнео „очи у очи“ (као што је приказано у серији) већ у писмима. „Проводаџисање“ је почело у јуну 1895. у време када је Лаза већ скоро пет година познавао Ленку, а њихова љубав била већ учвршћена. Ипак, знајући да је романса немогућа, песник пише великом научнику:
Драги пријатељу, данас је од прилике трећа обљетница како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите како? Не бисте никад погодили да вам не кажем: хоћу да вас оженим! Quelle idée! Рећи ћете. Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, све знам, па ипак! Промислите се добро, све мислите на једно смислите, па ми јавите на шта сте смислили. Ако пристајете, послаћу вам одмах слику моје намјењенице и дознаћете њено име….Било како било, свакојако вјерујте да остајем навјек ваш пријатељ, Лаза Kостић.
Песник пише и да зна да је Тесла једном приликом рекао да, када би се женио, оженио би се само Српкињом. Додаје и да би Ленка „и мртвог оживела“ и да јој он жели најбољег мужа на свету. Своје проводаџисање Лаза није крио од Ленке. У њеном дневнику остао је запис о овом догађају:
О лету 1895. године
Не знам шта је с њим. Јавио се, али како! Нуди ми удају за неког господина из Америке, нашег порекла, славног проналазача, мислим да се зове Никола, презиме му је чудно. Kако не разуме да ја хоћу само њега! Нећу ни лепог, ни младог, ни високог… Ово више не могу да издржим!
Теслин одговор није сачуван, али се из писма које је 4. септембра 1895. Лаза Kостић послао из Kрушедола дао наслутити.
Драги пријатељу, ако хоћете да вам речем по души, ја се другом одговору нисам ни надао. А кад већ говорим о души и кад се добро промислим, ваља ми признати: на вашем месту, не бих ни ја другојачије… Најкрупнији разлог за вашу женидбу био би да се не сатре семе које рађа такове детиће… Зато немојте мислити ни са каквим болом на то да сте ви задњи свога рода… Јер, напокон, ваше племе, па да је и Немањино, не би се могло лепше завршити него таквим егземпларом…
Био је то крај неуспешне прошевине. Недуго потом, Лаза је пронашао други начин да прекине своју везу са Ленком – на предлог њеног оца, оженио се Јулијаном Јулчом Паланачки из Сомбора. А онда је, три месеца пошто је Лаза проводаџисао код Тесле и док је песник био на меденом месецу, стигла најтужнија вест:
8. новембра, после кратког и тешког боловања, у 25. години млађаног јој века, у вечност се преселила Ленка Дунђерски“.
Курир