О зимским празницима пре Другог светског рата, деци су доносила поклоне и веселила их два добра старца – Свети Никола (за Никољдан) и Божић-Бата (за Божић). После рата, скоро до наших дана, долазио је званично само један – Деда Мраз. Светог Николу и Божић-Бату били смо већ готово сасвим заборавили. Али, времена се мењају и они су се поново вратили у наше домове – носећи, поред дечијих поклона, и једно занимљиво питање за одрасле.
То питање се не односи на Светог Николу, јер ту је све јасно: ко би други долазио на Св. Николу (Никољдан) да деци дели дарове него лично Свети Никола?! Али кад је реч о Божић-Бати, онда ту има места питању зашто се тај добри старац са дугом седом брадом, како га деца замишљају (и кад се не појављује, јер ноћу ставља поклоне у изгланцане ципеле и приглавке остављене испред врата или на прозору) зове управо тако – Бата.
У нашем језику, према великом шестотомном Речнику Матице српске, бата (или бато) је: 1. назив од мила за брата, девера, мушко дете, ређе за оца, 2. (само у петом падежу, вокативу) – као узречица (често са заменицом ,,мој“) друг, пријатељ, нпр. у реченици ,,Он је инжењер, мој бато, па се опет не прави важан“ и 3. одважан, храбар човек, делија, ђида, као у примеру – ,,Наићи ће на неког бату који ће их испребијати“.
Ниједно од ових значења не може се везати за Божић-Бату, чак ни оно ,,отац“, јер је то значење, како је већ речено, толико ретко да је тешко претпоставити да би се односило управо на Божић. Истина, у неким европским језицима Божић-Бата назива се Отац Божић или Тата Божић. Код других је, опет, друкчије: у немачком Weihnachtsmann (,,Божићни човек“ или ,,Божићко“), у енглеском Santa Claus, што је преузето из холандског, где гласи Sant Klaas (краћи облик од Sant Nikolas, тј. Свети Никола), који је, ето, у англосаксонским земљама преузео и улогу Божић-Бате. Али све то не мора важити за нас и наш језик.
Изгледа да је име Божић-Бата настало у нас на особен и веома занимљив начин. Професор Новосадског универзитета и историчар књижевности др Божидар Ковачек претпоставља сасвим основано да је име Бата (у вези Божић-Бата) постало од глагола батати (са значењем лупати, ударати). На први поглед та је претпоставка чудна и невероватна. Јер, какве везе може имати Божић-бата са глаголом лупати или ударати?! Ипак, веза постоји.
У збирци Српске народне пјесме Вук Стефановић Караџић забележио је, поред многих других, и три божићне песме. Једна од те три песме гласи овако:
Божић, Божић бата
На обоја врата,
Носи киту злата
Да позлати врата
и обоја побоја.
И у Речнику академија наука и уметности забележене су две варијанте те песме. Прва, преузета опет од Вука, гласи:
Божић штапом бата,
носи сува злата
од врата до врата.
Друга је иста као она цитирана на почетку, само без задњег стиха (са оним ,,побоја“, што значи ,,довратка“, ,,довратника“).
У свим овим варијантама имамо глагол батати у контексту који упућује на значење ,,ударати“, ,,лупати“ и сл.: Божић штапом бата (удара), или Божић бата (лупа, куца) на обоја врата… И друго значење глагола батати (,,ићи с напором, несигурно“) може се јавити у сличном контексту: Божић бата (тј. иде споро, с напором), али је оно прво ипак вероватније.
Кад све ово знамо, можемо претпоставити да је, због ишчезавања глагола батати и затамњивања његовог значења у савременом језику, по простонародној етимологији, свет почео повезивати облик бата (од батати) с именицом бата, па је тако од Божић бата(„куца“, „удара“), настало Божић-Бата (име).
(Милан Шипка)
Седмица.ме