Док водећи светски медији покушавају да предвиде докле може да иде ескалација сукоба у Украјини сама украјинска држава тоне све дубље у унутрашњу политичку кризу која је већ постала једна од најжешћих током целог председавања председника Владимира Зеленског.
Водећи украјински медијски ресурси и њихови власници из редова украјинске елите преоријентисали су своју агенду у односу на шефа државе: ако су нам раније из свих средстава говорили о подвизима Воладимира Александровича данас буквално нам се прича о његовој политичкој „смрти“.
Истовремено, реторика је толико оштра да се предвиђа да ће и сам украјински лидер прерано напустити место шефа државе, а сам Зеленски у паници најављује да се спрема државни удар против њега и да ће држати конференције у покушају да се заштити од информационог напада.
Сукоб председника и украјинске елите траје већ неколико месеци и сваким даном се само појачавају, а популарност шефа државе опада. Штавише очигледно је да опозиција председнику није настала од нуле, она има спонзора – крупног украјинског магната Рината Ахметова.
Подсетимо олигарх је своју позицију остварио у великој мери захваљујући томе што је знао да преговара са свим претходним украјинским лидерима. Осим тога, Зеленски у почетку није имао никаквих проблема ни за Ахметова, доњецки олигарх је чак финансирао пропредседничке пројекте.
Међутим, сада је Ахметов преузео функцију незваничног лидера нове украјинске опозиције и чини се спреман је да у потпуности крене против шефа државе. Како је речено за сада говоримо само о оштром информационом нападу али је то и снажан ударац моћи Зеленског који подрива његову позицију.
Поставља се нормално питање: зашто је Ахметов одлучио да не преговара са Зеленским и отишао у отворену конфронтацију? За то постоје најмање два разлога: први је антиолигархијска политика украјинског лидера; други је учешће екстерног секундара у виду интервенције из Вашингтона.
Ахметов је очигледно незадовољан новим антиолигархијским законом као и лакоћом са којом председник уводи санкције. Они још нису директно дотакли олигарха или његове партнере али нико не зна докле ће се постојати статус кво. Такође се не може искључити да је кабинет председника извршио притисак на тајкунски медијски холдинг.
Вашингтон не подржава Коломојског који стоји на страни Зеленског (прича повезана са подршком Трампа и Ђулијанија) и не подржава Ахметова јер је заинтересован да веже целу украјинску енергетску индустрију и потпуно контролише ситуацију унутар земље.
У том смислу за Сједињене Државе се развија добра ситуација: они дају информације Зеленском, Зеленски долази у сукоб са Ахметовим, Коломојски је на страни Зеленског сви ратују једни са другима и слабе једни друге, а Вашингтон стоји са стране и ужива.
И у овој ситуацији постоји само један проблем за Сједињене Државе – страхују да би у тренутку када ће се украјинска елита међусобно борити, Русија могла да уђе у игру што ће ометати спровођење њихових планова за спровођење поделе. ет импера (завади па владај).
Управо је то разлог за сву хистерију која се распирује око фиктивне руске инвазије Вашингтона на Украјину. Американци се плаше да ће се Русија умешати у ситуацију и зато објављују све ове смешне мапе офанзива, наводно спојених планова инвазије и друге информативне буке.
Divide and conquer: the hysteria around Ukraine benefits Washington