У септембру, 2012. године, у Америци је умро Милојко Мајк Вуцелић (Вучелић) амерички научник, један од неколико инжењера агенције НАСА, која је послала Аполо у свемир, иначе Србин, рођен у Гарешници, данашња Хрватска. Пре смрти Милојко је заветовао своју супругу, и синове, да сваке године донирају из његове личне задужбине, стипендију од 10.000 долара, преко српске цркве у Сан Дијегу, студенту из Србије који ће бити изабран на конкурсу.
Тим поводом „Интермагазину“ се јавила група Срба из Дан Дијега (имена позната редакцији) која с великим незадовољством описује шта се након Вуцелићеве смрти догађа са стипендијом из његове задужбине.
Наиме, према њиховим тврдњама све око задужбинске стипендије, у своје руке преузима српски свештеник, Братислав Брацо Кршић, и последње две стипендије додељује деци својих пријатеља.
Прву спорну стипендију добио је син Мира Ћопића, који је рођен и живи у Америци, иако, подсећамо, стипендију може да добије само неко из Србије. Иначе, Миро Ћопић је на челу контроле финансија у Црквено школској општини Свети Ђорђе, у Сан Дијегу, дуже од 15 година. У време познате кампање разоткривања нестанка заоставштине Сергеја Вихрова, намењене српској деци која су остала сирочад, у ратовима 90-тих, Ћопић је-тврде Срби који су контактирал „Интермагазин“- заташкавао аферу, потписујући извештаје контроле да је с финансијама све у реду.
Прошлу стипендију фондације Вуцелић добио је син Милована Катанића, свештеника цркве Свете Петке, који је такође рођен и живи у Америци. Милован Катанић је, иначе, кум свештеника Кршића.
Због оваквих одлука, супруга Милојка Вуцелића, Инге Вуцелић, дошла је у сукоб с попом Кршићем, и жестоко му замерила што не поштује последњу вољу њеног супруга , односно што стипендије даје студентима који нису из Србије. Уместо да објасни своје поступке, Кршић је на замерке госпође Инге одговорио да је стипендија од 10.000 долара недовоњна те да је треба повећати на 20.000.
Према ономе што су Срби у Сан Дијегу сазнали, погођена и увређена понашањем свештеника Кршића, Инге је донела одлуку да Милојкове посмртне остатке пресели из Сан Дијега у Хрватску, у Гарешницу код Бјеловара, уз образложење да Милојко треба да почива поред својих родитеља. Иначе Инге је Немица, рођена у Минхену.
Нико од Срба из овог града, који су се дружили и били у врло пријатељским односима с Милојком Вуцелићем, није од њега чуо жељу да га сахране у Гарешници. Тако нешто није познато ни његовим синовима, Александру и Николи, рођеним у Америци.
Уколико се оствари намера Инге Вуцелић, и посмртни остаци уваженог и цењеног научника НАСА пренесу у Хрватску, то ће хрватска политика и медији, нема сумње, представити као Милојкову последњу жељу и крунски доказ да је он себе доживљавао као Хрвата. А био је горљиви Србин, што доказује његова стална везаност за Српску православну цркву и одлука да стипендију сопствене фондације, након његове смрти, додељује Црквена општина Српске православне цркве, у Сан Дијегу. На жалост, тај посао свештеник Братислав Брацо Кршић ради супротно вољи дародавца, кршећи и људсе и божије законе-наводе у писму „Интермагазину“ Срби из Сан Дијега.
Интермагазин