Београд на јесен покреће дипломатску акцију у Америци, како би тамошњој јавности и званичницима представио праву слику о стању на Косову и Метохији, али и на монструозне злочине које је над нашим народом починила терористичка ОВК, пишу „Новости“.
Тако ће се у Конгресу организовати јавни претрес, односно, дискусија, на којој ће представници Скупштине Србије говорити о историјату сукоба у српској јужној покрајини, а то ће бити прилика и да се предоче нови докази против премијера такозваног Косова Рамуша Харадинаја, који је директно уплетен у злодјела над Србима и неалбанцима у илегалним логорима, и која би могла поново да га доведу до оптуженичке клупе.
Неизбјежна тема ће бити и злогласна „жута кућа“ односно вађење и продаја органа киднапованих Срба, као и бројна убиства наших сународника, попут оних у Гораждевцу и Старом Грацку, за која нико није одговарао.
Како је планирано, сви релевантни подаци биће представљени америчким конгресменима и сенаторима, а на припреми догађаја ради потпредседник Скупштине Владимир Маринковић у сарадњи са председавајућим српског кокуса у Конгресу Стивом Стајверсом.
Међу говорницима на Капитол хилу биће и шеф скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун, који интензивно ради на прикупљању доказа против Харадинаја. Намјера је да се на овај догађај, осим чланова српског кокуса, позову и представници конгресних одбора за спољне послове и правосуђе, као и други конгресмени и сенатори.
Маринковић, за „Новости“, каже да ће ово бити прилика да неки од америчких политичара први пут чују шта се заиста дешавало на КиМ од 1998. до краја 2000, али и каснијих година, рецимо, током погрома Срба у марту 2004:
Видеће доказе са којима располаже Радна група скупштинског одбора за КиМ, као и извјештај о трговини људским органима Дика Мартија, некадашњег извјестиоца Савјета Европе. Ово ће бити нека врста „контраудара“ на оно што је крајем априла у Конгресу организовао конгресмен и албански лобиста Елиот Енгел, када је бивша председница косовских институција Атифете Јахјага лицитирала бројком од 20.000 силованих жена на КиМ, а што је део њихове пропаганде.
Он указује да када се овакве приче понове више пута, оне брзо постану „мејнстрим“, због чега Београд мора да искористи повољну климу у Вашингтону, да у њему буде што више присутан, како би могао да изнесе релевантне податке и своје интересе које има на КиМ.
У Комитету за спољне послове Представничког дома Конгреса, 30. априла, подсјетимо, осим Јахјаге, наступили су и Васфија Краснићи Гудман, која је говорила о томе како је преживела сексуално насиље на КиМ, и Илир Битићи, брат тројице америчких држављанина убијених у Србији 1999.
У акцији коју припремају Београд и српски кокус, политички аналитичар Обрад Кесић види добар помак у односима са Конгресом, јер у претходном сазиву, како каже за наш лист, тамо није било простора за српски став:
То показује да се неке ствари мијењају, имајући у виду инерцију у америчкој политици од деведесетих година наовамо. Добро је да правимо контакте, посебно због чињенице да је на челу конгресног Комитета за спољну политику Елиот Енгел, један од главних лобиста за Албанце.