Kада је Андрић добио Нобелову награду, издавачи су открили Југославију. Открили смо нешто ново, отприлике као што сам ја открио нешто ново и непознато кад сам први пут дошао у Београд. Скоро ништа није било преведено пре 1961. године. Следеће деценије преводило се око двадесет пет књига из ваших крајева, каже оснивач је катедре за српскохрватски језик и књижевност на Универзитету у Kопенхагену, а од 1988. године и инострани члан Српске академије наука и уметности осамдесетдвогодишњи Пер Јакобсен, дански лингвиста, лексикограф и историчар књижевности
Пер Јакобсен је дански лингвиста, лексикограф, историчар и тумач књижевности. Први је на дански језик превео дела Иве Андрића, а познати су и његови преводи Kрлеже, Тишме и Булатовића. Оснивач је катедре за српскохрватски језик и књижевност на Универзитету у Kопенхагену, а од 1988. године и члан Српске академије наука и уметности. Он прича како је одлучио да преводи Андрићева дела и да ли би његова књижевност била и годинама после смрти толико читана да није добио Нобелову награду.
„Мислим да Нобелова награда није посебно добро мерило за књижевну вредност. Ако баците поглед на списак књижевних нобеловаца од 1901. па до данас, видећете да Шведска академија није увек имала много среће у избору својих добитника. Поготово последњих двадесет година не могу да се решим утиска да су критеријуми више политички и географски него књижевни. Што се тиче тога да ли је Иво Андрић читан због Нобелове награде, верујем да је читан без обзира на ту награду. Увек кад дођем у Београд, изненадим се колико његова књижевност, а и његов лик и даље занима и изазива читаоце. Питање је међутим да ли се Андрић чита исто толико у иностранству као и овде. Постоје још увек писци који нису добили Нобелову награду, а читају се свеједно. Нисам упознао Андрића лично, али смо разменили пар писама“, рекао је Јакобсен.
Да ли је књижевност из Југославије била „егзотична“ за данске издаваче? Kолико су се упуштали у подухват превођења и објављивања тих књига, академик додаје.
„Kада је Андрић добио Нобелову награду, издавачи су открили Југославију. Открили смо нешто ново, отприлике као што сам ја открио нешто ново и непознато кад сам први пут дошао у Београд. Скоро ништа није било преведено пре 1961. године. Следеће деценије преводило се око двадесет пет књига из ваших крајева. После једно десет година изгледа да је тржиште било засићено. А онда после паузе од неколико година, од 1990. године поново се преводило, мада не толико као у првој фази.
Треба додати да је између 1994. и 2004. године код нас објављена Данска национална енциклопедија у 20 томова, где сам написао око педесет одредница о српским, хрватским, словеначким и македонским писцима, као и опширније чланке о појединим националним књижевностима. А отприлике у исто време једно издавачко предузеће је 1999. године објавило Лексикон страних писаца у два тома где сам исто писао о „југословенским“ писцима. На тај начин српски писци и српска књижевност су присутни у Данској и у преводима и у енциклопедијским чланцима“, испричао је академик.
У разговору за Оригинал осамдесетдвогодишњи Јакобсен говори о књижевности и стварању нових језика на простору Балкана, интелектуалцима у Србији и Данској.
Недељник