Тада је на сцену ступила и дипломатска вештина Јована Ристића. Често се наводи како је стрпљиво чекајући у ходницима успео да од великих сила издејствује боље услове за Србију
Србију је на Берлинском конгресу представљао Јован Ристић, један од највећих државника српске историје у последња два века. На Берлинском конгресу Србија је постала држава у пуном капацитету, као независна кнежевина која ће ускоро постати и краљевина.
Овај догађај, међутим, у историји је често спуштан на „нижи ниво важности“, пре свега јер је Србија из вишегодишње кризе и два рата са Турцима изашла са мањим добицима него што је очекивано. Босна и Херцеговина, са већинским уделом православног становништва, формално је остала у саставу Турске, уз 30-годишњи протекторат Аустрије.
Србија је, с друге стране, добила проширење на југ – четири округа, а то су Ниш, Лесковац, Пирот и Врање, што су делом територије које је Русија видела као део „велике Бугарске“, замишљене по Санстефанском миру који је претходио Берлинском конгресу.
Србија је деловала као губитник, како у односу на Турску која је пре конгреса још господарила Балканом, тако и у односу са својим непосредним савезницима што је у српско-турским ратовима Русија и била (значајан број руских добровољаца борио се на страни Србије).
Тада је на сцену ступила и дипломатска вештина Јована Ристића. Често се наводи како је стрпљиво чекајући у ходницима – на конгресу су учествовали представници Немачке, Аустроугарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Турске, док су представници мањих земаља тек посредно могли да утичу на ток преговора – успео да од великих сила издејствује боље услове за Србију од оних који су били предвиђени ранијим споразумом. Његова тактика, по професору Драгану Симеуновићу, одликовала се тиме што је великим силама објашњавао шта оне добијају и шта оне губе ако Србија постане или не постане држава.
Берлинским конгресом независност су добиле и Црна Гора и Румунија, а Бугарска је остала аутономна кнежевина под турским суверенитетом. То је означило и период када Србија своју спољну политику почиње да ослања на западне силе, што ће у српској дипломатији бити доминантно до пред крај 19. века.
Берлински конгрес, којим је окончана Велика источна криза 1875-1878, у историји се тумачи као прекретница у историји свих балканских народа и држава. А донете одлуке и усвојени уговори поставили су на дневни ред решавање бројних питања готово свих балканских народа.
Недељник