Потпуковник СС-а Ото Скорцени специјализовао се за герилске ратове и командо-акције током Другог светског рата, и учествовао у бројним операцијама спасавања, киднаповања, атентата и одбране ратних вођа у Европи. Kао резултат тога постао је Хитлеров омиљени командос, а савезници су га прозвали „најопаснијим човеком Европе“.
Скорцени је ликом био слика и прилика свог надимка, био је висок 193 центиметара и имао ожиљак на левом образу који је зарадио у двобоју.
Одбијен због висине
Рођен је 1908. године у Аустрији, а постао је нациста 1931. Међутим, по избијању Другог светског рата његова војна каријера имала је трновит пут, када је одбијен за пријем у Луфтвафе јер је био превише висок. Зато се прикључио СС јединици и постао официр у Лиебстандарту, Хитлеровом пуку за обезбеђење. До 1942. године борио се у Холандији, Француској и на Источном фронту где је умало погинуо када га је шрапнел погодио у главу, због чега је добио гвоздени крст, пише „АТИ“.
Док се опорављао у Берлину заинтересовао се за командо операције, и почео да учи све о герилским тактикама и неконвенционалним методама ратовања. Убрзо је дошао до својих идеја што је привукло пажњу чиновника у обавештајним службама.
Спасавање Мусолинија
Постављен је на чело новоформиране јединице са тимом командоса и кренуо на прву мисију, операцију „Франсоа“ која није пошла по плану, али је већ у следећом имао велики успех. У јулу 1943. године италијанска влада је срушила Бенита Мусолинија што је узнемирило Хитлера који је обећао да ће га спасити.
Италијани су премештали Мусолинија са једне на другу локацију и отпочела је игра мачке и миша, а Скорцени их коначно пристигао у регији Абрузо. Повео је десант на хотел у којем је био Мусолини 12. септембра 1943. године, али је све пошло по злу када су командоси уместо на травњак доскочили на камениту падину. Издато је наређење да се обустави мисија, али је Скорцени наставио и кроз неколико минута пронашао Мусолинија, док у акцији нико није погинуо. Због ове акције Хитлер га је одликовао витешким крстом, а импресионирао је и Винстона Черчила. Убрзо је постао славан.
Параноја у америчким редовима
Следеће акција била је још невероватнија, јер га је Хитлер послао у да се инфилтрира на Техеранску конференцију и убије „велику тројку“, Черчила, Рузвелта и Стаљина. Према совјетским изворима, њихов легендарни агент Николај Kузњецов инфилтрирао се у Вермахт у Украјини где је сазнао све детаље акције. Совјети су дозволили први део акције и пустили везисте да дођу у Иран и припреме терен за десант. Они су ухапшени чиме су добијени докази за планирану мисију, а Скорцени је обуставио акцију.
Наредне године учествовао је у завођењу реда у Берлину, како не би дошло до међусобног рата између немачких трупа, због чега је стекао апсолутно поверење Хитлера. зато га је у октобру послао да киднапује сина лидера Мађарске, а успешна мисија је одржала Мађарску на страни Немачке у рату
Ипак, његова најпознатија мисија била је „Грифон“, део Хитлеровог плана да окрене ситуацију у своју корист. План је био да се заузму кључни мостови, док би командосу обучени у америчке униформе изазивали хаос у позадини савезничких линија. Његови људи пресекли су комуникационе линије, издавали лажна наређења и окретали путоказе. Почела је да се јавља параноја у америчким редовима, а чак је долазило и до „пријатељске ватре“. Почела је потрага за немачким шпијунима.
Скорцени је пустио реч међу своје људе да је мета генерал Ајзенхауер који је био у Паризу, а када су два чипа немачких шпијуна откривена, тај план су одали Американцима. Генерал је проводио дане окружен обезбеђењем и у кући
Пребег
По завршетку рата успео је да побегне и избегне хапшење, а 1950. године је пребегао у Шпанију где је добио азил. Наизглед је живео нормалан живот и водио мали бизнис, али се сумњало да је помагао нацистима да побегну у Латинску Америку.
Све је ипак било много чудније када је откривено да је 10 година био израелски плаћени убица. Двоје Мосадових агената спријатлејили су се са Скорценијем и његовом женом 1962. године у бару, након чега су га регрутовали. Израел је желео да заустави египатски ракетни програм. Прихватио је посао и у Минхену ликвидирао једног нацистичког научника који је радио на ракетном програму. У Египту је послао експлозивни пакет који је убио пет радника у војној фабрици, и то је завршило посао јер су остали немачки научници већ пребегли из Европе.
Умро је 1975. године и имао је две сахране, једну у Мадриду и другу у Бечу, на којима је испраћен са свим нацистичким почастима уз Хитлерове омиљене песме.
Блиц