Борба за Косово претворила у борбу за „права“ тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо
ИЗГЛЕДА да је Косово, у нечијим плановима, одавно означено као „острво са благом“ а да је наводна операција бомбама 1999. године била отварање простора неким савременим пиратима да дођу до тог блага.
Тако се борба за Косово претворила у борбу за „права“ тих савремених пирата, односно мултинационалних компанија и њиховог будућег профита, а најмање борбу за наводна права народа који живе тамо. Тада је практично почело стварање Велике Албаније, али пре као заокруживање економског, а не политичког простора деловања.
Наравно да се то откривање „острва са благом“ није десило те 1999. године, али су се тада створили услови да се тај простор заокружи, истера стари управник и постави нови, коме је „дозвољено“ само да враћа дугове.
Већинско албанско и оно преосталог српског народа биће у функцији тог пројекта. Дакако, са непрестаним држањем међунационалних тензија, тек да се скрене пажња са суштине операције која се спроводи.
А Србија је годинама инвестирала у своју јужну покрајину, изградила респектабилан електроенергетски систем, урадила пристојну путну и железничку инфраструктуру, отварала руднике и фабрике, телекомуникациони систем који и данас ради. Ту наравно не треба заборавити ни стамбену инфраструктуру, образовни и здравствени систем, туристичке центре…
Све то је праћено и иностраним задуживањем чији гарант је била Србија (и део следствено процеса сукцесије екс-Југославије). Према подацима НБС, укупан дуг Косова и Метохије крајем 2006. године је био 1.182 милијарде долара. Србија само од тада издваја више од 3 милиона долара месечно за отплату овог дуга. Део „косовског дуга“ обухвата обавезе настале по основу уговора закључених између седамдесетих и деведесетих година двадесетог века са Светском банком, ИБРД, Париским и Лондонским клубом поверилаца, Банком за развој Савета Европе (ЦЕБ), Европском инвестиционом банком (ЕИБ), Европским удружењем железница (Еурофима)….
Србија редовно сервисира обавезе по основу јавног спољног дуга Косова које доспевају до 2016. према ЕУ (за регулисане обавезе према ЕИБ), до 2024. (део обавеза према Париском клубу и обавезе према Лондонском клубу поверилаца), до 2031. (део обавеза према Светској банци – ИБРД кредити и Кувајт) и 2041. преостале обавезе према Париском клубу.
Наша земља је била заокупљена највише експлоатацијом лигнита чије се резерве процењују на бар следећих пет векова, инвестирала је у електроенергетски систем који је доносио вишкове електричне енергије.
Магазин „Економист“ је оценио да Србија одвајањем Космета губи 15 милијарди тона угља или 75% свих својих резерви угља, што је око 85 милијарди евра у укупно процењеној вредности угља од невероватних 220 милијарди рудног и минералног богатства Космета. А где има угља, ту има и нафте.
„Манас петролеум“ је пре неколико деценија саопштио да је у северној Албанији откривено велико налазиште нафте и гаса, и то готово 3 000 милијарди барела нафте и 1.000 трилиона кубних метара гаса. Тада је речено да је то половина од укупне количине у балканском басену. Како у Грчкој и Македонији нема нафте, у Црној Гори тек мале количине, вероватноћа да се резерве налазе управо на Космету су извесне. Наслања се на северну Албанију, а налазишта угља су индикатор да ту свакако мора да постоје и нафтна налазишта.
У фокусу Србије је свих година била и Трепча са озбиљним налазиштима и производњом цинка, олова. Процењује се да преостала налазишта 50 милиона тона цинка и олова вреде око 8 милијарди евра. Цинк је на четвртом месту по количини која се произведе и потроши у свету (иза гвожђа, алуминијума и бакра). А нпр. у Трепчи се шездесетих година производило 11.000 тона најфинијег катодног бакра. На Космету има и ретких метала индијума, кадмијума, германијума, који се користе у високим технологијама. Производња боксита је била потпуно занемарена, а говори се о непроцењивим налазиштима.
Посебно вредна су и налазишта молибдена, којег има само још у Јужноафричкој Републици. Или руда бор, која није експлоатисана раније, а користи се у високим технологијама (Баљевац на Ибру). Уопште, крајем прошлог века истраженост минералних сировина на Космету је била само 37 процената од уобичајених истраживања у осталим земљама Европе или остатку Србије.
Као да је неко „капарисао“ вредна налазишта за неко друго време и друге газде или приправника Космета.
Борислав Боровић