Бржи преглед код лекара, избегавање казне за вожњу без појаса, али и вађење личне карте у експресном року… Све у Србији има цену, па чак и то. „Блиц“ је истраживао колико кошта корупција у Србији, али и како се институције боре против ње.
Kорупција је једна од најстаријих тема о којима се воде расправе, толико стара да се за њу слободно може рећи да је постојала и да постоји у свим друштвима и у свим периодима њиховог историјског развоја. У Србији корупција је један од горућих проблема друштва, а има је свуда – у болници, полицији, локалној самоуправи, али и у школи. Ранија истраживања показала су да је 180 евра просечан мито који дају грађани Србије, а за своје услуге корумпирани службеници траже суме – од минимум 1.000 динара због саобраћајног прекршаја, до 7.000 евра за лечење карцинома или запослења у школској установи. Пре само месец дана у Нишу ухапшени су и лекар и два пацијента који су дали новац да убрзају операцију – бака и дека од по 72 године. Заједно са њима пали су и доктори који су били осумњичени за трговину утицајем. Међутим, ништа мање забрињавајући није био случај припадника озлоглашених црногорских кланова који су подмићивали матичаре и правили лажне пасоше.
Kако за „Блиц“ објашњава Ненад Стефановић из Удружења тужилаца Србије, корупција која се одвија кроз међусобне људске односе представља тзв. злочин без жртава, јер увек постоји она заинтересована страна која својим противправним захтевом подстиче службеника да поступи супротно јавном интересу, ради остварења користи за себе, другог или неку друштвену групу.
– Поред тога, корупција се све чешће помиње као једна од типичних врста криминалитета корпорација (кривичних дела правних лица), нарочито карактеристичних за услове привредног пословања (на пример, у аутомобилској индустрији, производњи лекова и слично). Због тога откривање и расветљавање случајева корупције ни у најразвијенијим државама није лак посао и скопчано је са низом тешкоћа – прича Стефановић.
Према његовим речима, корупција је „велико и тешко зло“, са којим држава мора енергично да се бори, како због грађана тако и због заштите привредно-финансијског система државе.
– Формирањем посебних одељења за борбу против корупције при вишим тужилаштвима држава је послала јасну поруку да жели да се обрачуна са корупцијом. Потребно је да тужиоци који поступају у тим одељењима буду од професионалног интегритета и на сталним функцијама – наглашава он.
Kако објашњава Стефановић, формирање ударних група представља један нов институт у нашем кривичном законодавству, који се у упоредној пракси показао као изузетно користан у борби против корупције, јер у састав ударне групе могу ући стручњаци различитих профила.
Он додаје и да се криминалитет у вези са корупцијом процесуира годинама на сличном нивоу, без значајних промена у броју осуђујућих пресуда, који је испод европског минимума у којима доминира кривично дело злоупотребе службеног положаја, док су кривична дела примања и давања мита мање заступљена, а трговина утицајем се изузетно ретко процесуира.
– Трговина утицајем често се описује као криминал белог оковратника. Извршиоци могу бити људи на високим положајима, који имају власт и утицај, тајкуни, директори, па и новинари. Запрећена је казна од шест месеци до пет година затвора, а за теже облике и до 10 година затвора – објашњава он.
Kако наглашава, потребно је доказати да је у поступцима осумњиченог постојао процес у коме је он користио своју функцију, друштвени положај или утицај да би за награду или неку другу корист посредовао у томе да се почини или не почини нека службена радња.
– На пример, када се, под утицајем неког моћног тајкуна, политичара или директора у поступку приватизације фаворизује одређени купац, када се на конкурсу за пријем у радни однос даје предност одређеном кандидату или када се намешта посао одређеној фирми, све то може да буде трговина утицајем – каже Стефановић.
Немања Ненадић из Транспарентности објашњава за „Блиц“ да прави одговор на питање у ком сектору је најзаступљенија корупција не постоји, јер су судске статистике у том погледу непоуздане.
– То је тако јер веома мали број случајева буде пријављен. Оно што показују пресуде, оптужнице, није ни врх леденог брега. Због тога је у Србији потребно да државни органи охрабре људе да пријаве корупцију, а то ће најбоље учинити тако што ће испитати случајеве који се износе у јавности годинама – наводи Ненадић.
Према његовим речима, одређена сазнања јавности пружају истраживања јавног мњења.
– Један од њих је глобални барометар корупције чији су последњи резултати објављени 2016. године. Тамо стоји да су се испитани грађани највише сусретали са корупцијом у сектору саобраћајне полиције. То не значи да је корупција ту најопширнија већ већина грађана нема никакве могућности да учествује у корупцији која се тиче великих јавних набавки – закључује Ненадић.
Прерушени инспектори откривају преваре
Kако објашњава Ненад Стефановић из Удружења тужилаца, класичним коруптивним кривичним делима сматрају се примање и давање мита, злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем.
– За откривање и доказивање коруптивних кривичних дела неопходно је примењивати специјалне истражне технике, као што су прикривени иследник (где обучени инспектори под другим идентитетом стичу поверење осумњичених тако прибављају доказе), симуловани правни послови, тајни надзор комуникације, тајно праћење и снимање… што захтева континуиране посебне обуке и специјализацију свих државних органа – наглашава он.
блиц