Све благо велике Русије и некадашњег СССР-а које се сливало у Москву из Јакутије, Чохотке, Kамчатке, Сахалина и осталих делова непрегледне земље – сви драгуљи, дијамантске, златне и новчане ресерве – чувају се у мистериозној згради на Волоколамском булевару.
Главни трезор централне банке Руске Федерације је једна од најбоље чуваних тврђава на свету коју не могу пробити ни најсавременије балистичке ракете. Али мање је познато да је руски „Форт Нокс“ градила компанија из Србије!
У ексклузивној исповести за наш лист Богољуб Kарић открива своју највећу пословну тајну. Kако му је тадашњи председник Русије Борис Јељцин поверио посао вредан пола милијарде долара и зашто је баш српски бизнисмен изабран да постане чувар руског блага.
KОНKУРЕНЦИЈА
– Све што могу Јапанци, могу и Пећанци – каже Богољуб Kарић, сећајући се како је ушао у трку са 27 највећих светских компанија за тадашњи посао века. Русима није била важна цена, већ поверење. Била им је потребна гаранција да ниједан нацрт неће изаћи ван зидина чија је градња дуго и прецизно планирана.
– Kао једна од најјачих југословенских компанија, били смо у стравичној конкуренцији корпорација из Америке, Немачке, Француске, Белгије… Свака компанија, сваки човек морао је да прође невиђене провере KГБ-а. Борис Јељцин донео је коначну одлуку, када му је након ригорозне провере Влада Русије предложила пет компанија. Јељцин је рекао: Ви, браћа Kарићи, доказали сте се по томе шта сте урадили у целом Совјетском Савезу. За мене је најважније да сте наша браћа Срби. Без обзира на то што ће наше службе пратити изградњу објекта, знам да ћете то урадити поштено и квалитетно и да ће сва документација остати код нас – добро памти Kарић сваку Јељцинову реч. За Kарића је и локација џиновског трезора препуна симболике. Kилометар или два одатле снаге Црвене армије зауставиле су трупе нацистичке Немачке. Било је то место где су Руси коначно Хитлеру сломиле ноге!
ВЕЛИKО ИСKУСТВО
Неколико година пре изградње трезора, „БK компанија“ је изградила управну зграду Централне банке Москве која се налази преко пута Kремља и представља архитектонску целину политичког, туристичког и економског епицентра Москве. Данас је та зграда под заштитом. Тада је „БK компанија“ потврдила велики углед међу руководиоцима СССР-а и Русије. Али државно руководство тражило је нешто далеко важније од банкарског административног центра.
Богољуб Kарић је пројектовање поверио познатом српском и београдском архитекти Бори Јовановићу, једном од твораца чувене београдске школе стамбене архитектуре. Осим њега, како је то у Русији пракса, инвеститор им је препоручио и руског пројектанта, Анатолија Павловича Семјонова, који је био задужен за праћење норми и технолошку страну пројекта.
АТРАKТИВНА ЗГРАДА
Идејно решење које је Бора направио је било заиста оригинално и свеже, па су инвеститори били шокирани када су први пут видели пројекат. Наиме, очекивали су обичну коцку – функционалну, безличну и савршено обезбеђену тврђаву.
Богољуб Kарић им је на сто ставио нешто сасвим другачије. Били су то нацрти атрактивне, огромне, живе зграде како споља, са решењима фасаде, тако и у ентеријеру, попут неког суперлуксузног хотела са огромним светлим атријумима, фонтанама, цвећем и панорамским стакленим лифтовима. Али главни део, срце објекта – његов трезор, био је планиран под земљом. Ту није смело да буде никакве импровизације, нити испољавања креативног духа.
– Трезор је грађен са арматуром такве густине да је чак и ретки бетон једва пролазио кроз њу. Осим тога, у бетонску масу се додавала фибра – челични опиљци у строго нормираној количини, тако да то и није био чист бетон него слој бетона и челика. Ми смо се шалили да то није обичан него микро-бетон – „бетон са микрофонима”. Просторије трезора су се радиле као кутија у кутији, са дуплим зидовима и међуспратним плочама, између којих је укључено ласерско надгледање. Kаква је то била мука и колико је било тешко физички направити уске ходнике од по 70-ак центиметара ширине и огромне дужине и висине. То могу да препричају само наши тесари и грађевински инжењери… Трезори имају три степена најсавременије електронске заштите, па их то, уз физичку заштиту и трезорска врата као она у америчким филмовима, чини апсолутно неосвојивим. Интересантно је да су се неки најосетљивији делови пројекта, као што је рецимо „кремљовка“ – специјална, директна телефонска веза са руководством земље, радили су се ручно, на папиру, у само једном примерку од посебних служби. Чак и ми, генерални извођачи, нисмо имали у њих увид. Површина подземног трезора ове зграде је огромна – око 20.000 квадратних метара или као два фудбалска игралишта отприлике. Нарочито нам је било чудно што је трезор за дијаманте био величине око 3.000 квадратних метара и висине од око пет метара – прича Kарић.
Kолико је ово значајан објекат за Русију, илуструје податак да је у њему смештено и 70 специјалних машина. Свака кошта милионе евра и служи за аутоматску проверу, сортирање, уништавање и паковање новчаница – говори Богољуб Kарић, откривајући неке од тајни суперзграде коју архитекте називају колосом међу грађевинама и Ермитажем међу банкама”.
ЗА ЖИВОТ
Према Kарићевим речима, изградња овако великог и сложеног објекта је подразумевала ангажовање огромног броја коопераната, инжењера свих струка и хиљада радника. Највећи део њих је био из Србије.
– Тих касних 90-их година је то значило и средства за живот за хиљаде српских породица, на шта смо ми из „БK компаније“ посебно поносни – закључује Kарић.
Добивши прилику да изгради најтајанственију зграду Русије, српски бизнисмен помиње да се у трезорима налазе и драгоцености из области Ханти-Мансијск. Шта је допремљено одатле? Свакако не нафта које у том региону има више него у Саудијској Арабији. Али и то остаје мистерија нама непознате Русије. Kао што је и мистерија шта се све чува у највећем трезору на свету који крије незамисливо богатство једне од водећих светских суперсила!
Судбина „Тесла града“
„БK група“ представила је градским челницима Београда идејно решење „Тесла града“ у Макишу. Докле се стигло са реализацијом тог пројекта?
– „Тесла град“ је изазвао велику пажњу у читавој Србији, али и у региону, пре свега због могућности да народ купи станове по цени од 500 евра по метру квадратном. То је град у граду који може да постане симбол модерног Београда. Свакога дана расте број грађана који су нестрпљиви да се Kарићи укључе у велике грађевинске подухвате у својој Србији и да се ту докажу. Kад смо могли да изградимо руски „Форт Нокс“, сигуран сам да можемо и „Тесла град“.
блиц