Српска православна црква и верници 19. августа славе Преображење Господње, један од великих хришћанских празника, посвећен догађају када је Исус Христос на гори Тавор пред тројицом својих ученика показао своју божанску славу.
Уз овај празник вековима су се преплитали црквени обреди и бројни народни обичаји, па је Преображење у традицији остало и као симболична граница између лета и јесени.
Отуда и позната народна изрека да се на Преображење
„преображавају и гора и вода“ – природа почиње да мења изглед, дани постају краћи, ноћи свежије, а некада се веровало и да после овог празника више није време за купање у рекама.
Шта се, према хришћанском предању, догодило на овај дан
Преображење Господње слави се 6. августа по јулијанском, односно 19. августа по грађанском календару који СПЦ користи за датовање празника.
Према јеванђељском опису, Исус је повео апостоле Петра, Јакова и Јована на гору, где се пред њима преобразио. Његово лице засијало је попут сунца, одећа постала блиставо бела, а из облака се зачуо глас Бога Оца који ученицима поручује да слушају његовог Сина.
Српска православна црква објашњава да је Христос на овај начин ученицима показао део своје божанске славе пред страдање које га је чекало у Јерусалиму.
Управо зато су светлост и преображај у средишту значења празника. Преображење се не односи само на догађај на Тавору већ, у хришћанском тумачењу, носи поруку о духовној промени човека. Митрополит бачки Иринеј је, говорећи о празнику, поручио да Преображење значи да човек треба непрестано да настоји да буде бољи – кроз покајање, смирење, доброту, љубав и праштање.
Зашто се на Преображење освећује грожђе
Један од најпрепознатљивијих обичаја овог празника јесте освећење грожђа у црквама. Наиме, после литургије свештеници благосиљају грожђе новог рода, које се потом дели верницима.
Обичај је повезан са захвалношћу Богу за плодове земље и новом летином. У крајевима где нема грожђа традиционално се може освештавати и друго сезонско воће.
У народу је зато дуго постојао обичај да се грожђе новог рода не једе пре Преображења, односно да се први пут проба тек када буде благословено.
Празник пада током Великогоспојинског поста, па је и Преображење посни дан, а претходи му такозвано „летње Богојављење“.
„Преображавају се гора и вода“
Црквено значење празника временом је у народној култури повезано са променама у природи.
Тако је настала изрека да се на Преображење „преображавају гора и вода“. Она означава тренутак када лето почиње полако да уступа место јесени: јутра и ноћи постају хладнији, природа мења изглед, а вода се, према старом народном схватању, „мења“ и постаје хладнија.
Због тога се некада веровало да је Преображење последњи дан када се треба купати у рекама. Радио-телевизија Војводине, наводећи традиционалне обичаје повезане са празником, бележи управо веровање да после Преображења углавном пролазе велике врућине и да је то некада сматрано последњим даном за купање у рекама.
Небо се „отвара“ у глуво доба ноћи
За Преображење су везана и знатно мистичнија народна предања.
Према једном од њих, у преображењској ноћи мења се и само небо. Постојало је веровање да се у глуво доба ноћи небо „отвара“ или преображава, због чега су поједини остајали будни и посматрали га, молећи се и замишљајући жељу.
У народним предањима забележена су и веровања да на овај дан не треба спавати преко дана нити плакати, како човек такав не би провео наредни период. Поједина предања помињу и гледање у небо у поноћ и молитву за здравље и благостање.
И овде је реч о фолклору и обичајима који су се развијали међу становништвом, а не о црквеним правилима.
Какво време буде на Преображење – таква ће бити година?
Као и многи велики празници који падају у време важних пољопривредних радова, Преображење је добило и своја временска предсказања.
Једно од старих веровања каже да време на Преображење може да наговести каква ће бити наредна година.
Према народном предању које бележи РТС, веровало се да лепо време на Преображење не обећава добру летину наредне године, док, с друге стране, облачан или кишовит дан наговештава родну годину.
Таква предвиђања, наравно, немају метеоролошко утемељење, али су занимљив траг времена када је живот људи много непосредније зависио од природе, усева и временских прилика.
Празник промене – у природи, али пре свега у човеку
Због свих обичаја који га прате, Преображење је у народној традицији постало својеврсна прекретница у годишњем циклусу. Грожђе сазрева, лето почиње да слаби, вода постаје хладнија, а природа полако мења боје.
Ипак, у црквеном тумачењу суштина празника није у предсказивању времена нити у томе шта се тог дана „сме“ или „не сме“ радити. У средишту Преображења налази се промена човека.
Нова.рс